Učitelj

говори о школском запту (дисциплина), о подели разреда и подели деце (на мушке и женске школе), а као завршетак говори о школским спремама и школским свечаностима, и наређује, да се по свим српским Травославним школама заведе Св. Савска Прослава.

Из те две књиге његове, које је писао још као професор гимназије, излази, да је пок. Натошевић, већ раније, морао проучити све важније педагоге и методичаре онога времена, а и сам његов садруг и сатрудник, г. Никола Ђ. Вукићевић, признаје да је Натошевић знао за Песталоција, и Дистервега, Салцмана, Келнера, Хермана и т. д. Кад је на првом састанку с њиме 1857. г био у Сомбору и кад му је признао, да се у својој методи највише служио упустава, Л. Келнера (по коме је и г-ђа Катарина. Миловукова написала своју прву Педагогију и Методику 1866. г.).

Пок. д-р Ђ. Натошевић, није, дакле, из своје главе саставио. и написао онај нов метод за читање и писање, као и осталих предмета, што су за основну школу прописани, али је од природе био тако обдарен, да је умео из светске а нарочито из немачке богате педагошке литературе да одабере оно, што је најбоље и нашим приликама најприкладније, те је од једном српску народну школу изједначио са најнапреднијим школама на западу Ко је хтео да види слику наше српске школе у годинама 1857. 1867. морао је отићи у Немачку ил Ческу, вели г. Н. Ђ. Вукићевић, да јој види слику, бадава би ју тражио у Угарској и суседним земљама. Кад су оно од срп, нар. црквеног сабора били изаслати десетак наших учитеља у Немачке и Швајцарске крајеве, 1870. и 1871. год. наилазило се по Немачкој још по где која сеоска школа, у којој се срицањем учило читати, док је у Српској Војводини то већ 1860. год. сасвим престало.

Мора се човек дивити појави пок. Натошевића тим пре, што до своје професуре у гимназији није учитељевао, а нарочито;

· што није учитељевао са почетницима у осн. нар. школи, па је ипак, при првом улазу у осн. нар. школу, знао да се нађе и да промери, шта је за ону малу децу схватљиво и како треба да им се приопшти ствар, да је разумеју. Већ код првих посета давао:

| је учитељима поуке и упуства и држао је већ 1857. г. искупље-

' ним учитељима у Темишвару, Вел. Кикинди, Сомбору и Новом

|| Саду по 14 дана практична, предавања из науке читања и пи-

' сања. по Гразеровој методи. Он је, као што се види, своју над-_

|) зорничку дужност отпочео и поуком учитеља. То је продужио п