Učitelj

До 1823. год. нису имали Срби буквара са данашњим тако званим грађанским писменима. Те 1853. пи пређашње 1852. године издала је аустријска влада о свом трошку нове буквареве за све своје народе, па и за Србе, и тај је буквар затекао д-р Ђ. Натошевић, кад је 1857. године примио управу срп. нар. школа и на тај се буквар односило његово упутство у овом писму. На тај буквар је написао, пок. Ђ Даничић 1854. године опширну рецензију, коју је и штампао у засебној брошири у Бечу у јерменскоме манастиру под насловом: „Нови српски буквар“, и много му је замерио.

И сам д-р Ђ. Натошевић спомиње у овом писму тај буквар и вели: „Истина је, буквар нам није баш најбоље удешен, особито што се црквеног тиче, ал приметбе сам о том поднео, а у „Школском Листу“: стоји пам поље, о том световати се и боље предлагати, пак ћемо га мало по мало дотерати. За сад, фала оном, који нам је и овај начинио.“ јер он нас је на једаред за 100 година напред превео, а ми ћемо се старати, да његовим трагом по једну годину напред одмичемо.

За практично читање и извлачење користи из тога су читанке школске, које су такође биле донде изишле-о државном трошку као и горњи буквар и које су се читале у нашим школама, а носиле су наслов: „Прва језикословна читанка“ и „Друга језикословна читанка“.

Код читанака је упућивао, како треба предавати с децом приповетке, а како друге предмете, што је у својим Упуствима опширпо означио. „Приповедање је, вели, ствар разума, а рецитовање ствар памћења, а учитељи пуштају све ово друго да раде деца“.

Граматичко и синтактично вежбање, као и ортографију оставља. само варзшкој деци, која ће то трезати за учење страних језика у средњим школама, а за сеоску децу наређује, да се то сасвим укине. 5

За прпродописне предмете наводи, да треба. ствар деца и да виде очима, па да је описују. О тога су потребне слике п зато ће, вели наредити, да свака општина набави: „ВИ дјетђисћ ла Апзећацпевипфегејећ+“. (Слике за очигледну насгаву). Само познате ствари, као што је коњ, мачка, пас и др. није нужно у иконама (сликама) доносити, пего ваља упутити децу, да сећањем описују и да тако вежбају своје умне дарове.

Предмети се ови апалитично предузимају 1. Ј. најпре целине, џа онда делови, за тим користи ил штете од њих, и онда тек долази сравњивање с другим сличним предметима.

За географске и историјске предмете наручио је за школе нове карте и препоручио је, да се ти предмети уче по карти,

1 Што је те године мислио покренути, па и покренуо. Октобра месеца 1858 г. изашао је 1. број „Школског Листа“.

2 Мисли се, да га је написао, д-р Јован Суботић.

у 1 « ф

ен

пи