Učitelj

и 7. млађи, 8. старији псалтирци; дакле, свега 8 разреда, деце“, Тако је и било, да су деца по 3 и 4 године ишла у школу док су научили читати и писати, док се данас научи све то за пола а највише за годину дана. Отуда су и деца и родитељи омрзли на стару школу, а и учитељски је углед био с тога опао, што школа није имала никакву вредност, а учитељ се само мучио, те су га и називали: учитељ—мучитељ.

Ово разређивање разреда најстрожије је забранио и одредио да се свуда заведу само три разреда: букварци, часловци и песалтирци.

Што се толики разреди одомаћили у старој школи наводи за разлог то, што су се деца примала у школу у свако доба године, те су онда сметали оним редовним. Зато је и то забранио и одредио, да се деца примају у школу само у почетку школске године за првих 15 дана.

У свези стим наредио је: да се по свим општинама, где има два учитеља, а тога је, вели, наишао највише у потиском Банату и Бачкој (у Ади, Бечеју, Врањеву, Молу, Сентомашу и Футогу; Кикинди, Карлову, Куману, Башахиду, Меленцима, Бечкереку, Мокрину), да поделе децу тако, да један узме Гразред (букзарце), а други Џ и Ш разред (часловце им псалтирце) За Нови Сад, Руму, Шид и Ириг, вели, да је већ наредио.

Из тога следи, да је онда врло ретка општина била, која је имала два учитеља и да је оно 159 учитеља, што су у Сомбор дошли на практична предавања, заступало толико школа и општина,

Код поделе учитеља и разреда поделио је и наставу: шта ће и колико ће се узети у [, а колико у Пи Ш разреду.

Дане је недељне тако распоредио, да суботом после подне а пре вечерња, долазе деца без књига и да се тада држе, као неки мали испити из оног, што су деца те недеље учила, а нарочито из молитава и библијских приповедака.

Недељом пре службе божије, да се тумаче: апостоли, јеванђеља и ектенија. И како онда још није било књига за то, каже у писму, да ће умолити за то г. епископа, Платона, да преведе то на српски, што је за кратко време и учињено, те се и данас служе учитељи на овој страни тим књигама при екскортацији.

„Кад се све ово удеси, онда држи, да ће људи школу и учитеља већма заволети нег бедну цркву: и кад буду учитељи све приповетке и све ствари по горепоменутом начину радили, није могућно ; да неће и деца школу заволети и радо у њу долазити.“

Шесто писмо

Ово је најопширније, али и најважније писмо, као што и сам др. Ђ. Натошевић у свом уводу наводи, говорећи: „Данас имам о најважнијој и све досадање предмете далеко превазила-

Д-Р ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ 8