Učitelj

ауторитет и његово редовно. свакогодишње посећивање школа: подржавало школски рад у свима линијама на постојапој висини. а наше су се школе одржале поред свих педаћа барабар са пај-. напреднијим школама суседних народа за цело. време његове управе и ако су суседни народи ималп обилате „потпоре у сво-. јих власти. ПИ

Као главни школски надзорник обплазио је редовно сваке године велики број срп. основ. народних школа пе само у својој архидијецези, него и у осталим епархијама карловачке српске митрополије. Одлазио је редовно сваке године по двапут и трипут у Панчево, Сомбор, Пакрац и Гор. Карловац да прегледа тамошње. учитељске и више девојачке школе, а пробавпо је иу Новом "Саду сваке године по 20 и више дана надгледајући осповне ш вишу девојачку школу: а на крају школске године одржавао је сам испите у свим тим вишим народпим заводима и као такав био је до крајности савестан и издржљив. Он је дапима по 10и више сати дневно могао издржати, слушати питања задавати и ученичке одговоре кориговати и поуком зачинити, а да се с места не макне.

У тој, скоро надприродној, ревности надзорничкој и учитељској истрајао је овај човек пуне 38 године и кад се српско

_учитељство из Митрополије Српске спремило, да му се захвали на, својој општој, скупштини у Н. Саду, 1887. г. па његовом светлом, бујном и напредном раду па осповној народној пастави, клону му изненада опо, у големој борби за просветом и папретком свога милог народа, измучено тело, ноћу између 10. и 11. јула 1887. Г. у Гор. Карловцу, баш кад је довршивао годишње школске испите на тамошњој српској учитељској школи.

Тако паде ударен капљом у мозак, наш неуморним просветни борац и зави у тугу школу, учитељство и књигу народну. Погибе нам, као што рече г. Никола Ђ. Вукићевић, паш Амос Коменски, наш Песталоције, Гразер, Келнер, Либеп и Кер, јер су а њему биле усредсређене све врлине ових пајславпијих и пајодличнијих светских педагога, Оп је, као трудољубива пчелу српска од ране младости па до изненадне смрти своје, дању ноћу трудећи се прелетао по књижевном пољу најнапреднијих народа, сабирајући тамо медепне сокове корисних и спасоносних наука, па је тоу српском духу и облику прерађено, речма и књигом обилато расипао по народу српском. Е

Тело му је најсвечаније опојано у Гор. Карловцу и уз 0о1-