Učitelj

Зе

| Милован Глишић. — 20. јануара ове године умро је у Дубровнику, у 62. години свога живота, један наш добар драматичар, врло добар приповедач, један од најбољих стилиста и најбољих преводилаца првих дела стране књижевности. Умро је творац наше сеоске приповетке, умро је Милован Глишић.

Милован је рођену Грацу код Ваљева 1847. У Ваљеву јеизучио основну школу и нижу гимназију. Детињство“је, дакле, провео у оном делу Србије, у коме се може чути најправилнији и најсавршенији српски језик. У Београду је довршио гимназију | и учно на Великој Школи, коју напусти гневан због несугласице с једним професором. Покојни Милован је био одличан ђак. У државној служби био је помоћник уредника „Српеких Новина“, коректор у Државној Штампарији, драма· тург Народног Позоришта и помоћник библиотекара Народне Библиотеке, у: ком је звању и умро. Редак је пример тако озбиљног, напредног и вредног раденика

и тако скромног и повученог човека, као што је то био Милован Глишић,

Свој рад на књижевности почео је Милован превођењем; у то доба писао је и слободоумније песмице. Као приповедач јавља се Глишић онда, ка; да је био већ јако начитан и пошто нам је дао већ неколико превода. Он први пише приповетке из сеоског живота — он је творац наше сеоске приповетке. У тим приповеткама веје хумор (Рога, Брата Мата и др.) а има и сентименталних, у које спада и његова, бев сумње најлепша приповетка Прва Бравда. Његове приповетке увршћују га у први ред реалних приповедача и најбоље стилисте и познаваоце српског језика. Његово филолошко знање огледа се јако и у преводима, који су му име овековечили. И заиста, не може се никад заборавити преводилац Рата н Мира. Обломова; Крајцерове Сонате, Тарас Буљбе, Мртвих душа и др. чувених дела стране књижевности. Знање језика, пажња и вредноћа учинили су да та дела не изгубе. при превођењу нимало од своје вредности. Пок. Глишић,

_је волео и учитеље и познавао је добро учит. живот. Његове приповетке „> чи"тељ“ и „Ни око шта“ доказ су за то. А

И на драмској књижевности радио је пок. Глишић. Док је | бпо драматург Народног Позоришта превео је многобројне драме, а сам је написао Два 1 цика и Подвалу. ·

За последњих десетину година Глишић се није јављао шврој публици, али има изгледа и вели се, да је он ипак радио и те своје радове читао у ужем кругу својих пријатеља. За ово време обогатио је само нашу педагошку књижеваост преводом одличне књиге за. женску децу : „Бићеш раденпца“ коју Је издало Учит. Удружење.

Осећајући се од дуже времена болан преболан отишао је у Дубровник да, се тамо у олагој приморској клими опорави. Али пут је штетно утицао на његово оронуло здравље и у Дубровнику поново падне у постељу п после неколиких различитих вести о њему чули смо најзад и о смрти његовој, која нас је јако дирнула, јер нам је отргла једног од најсимпатичнијих и варка писаца. Тај смо удар смрти осетили у толико јаче што нам је за кратко време отргла још три одлична приповедача: Јанка, Сремца и Адамова. По доласку вести о његовој смрти мислило се да ће бити сахрањен у Београду, али по његовој жељи сахрањен је у Дубровнику, најкултурнијем граду старих Срба, месту, у коме ву се родили Гундулић, Рањина и др. светла имена наше приморске књижевности. Његова сахрана у Дубровнику чиниће још јачу везу између нас и наше браће Примораца. који су његове приповетке и преводе у сласт читали а драме се уживањем гледали. · У.