Učitelj

974

каракере, у којима ће се огледати српски народни понос и дух нашег народа.

Завршујући ове редове, морам напоменути, да ми је био циљ: да овим кратким изводом овог најважнијег и најтежег питања наше струке, само у скици поновим главне ствари остављајући друговима, да они о свему промисле и опширније проговоре.

На послетку још само једна мисао у вези овог питања, а која ми згодно пада сада у овој години, у години нашег _ српског славља.

У данашњем (ХХ) веку сви светски философи и педагози обраћају сву пажњу на моралну страну друштва. Но и поред све философије и свих садањих и прошлих теорија о моралу. као да је најслабије тамо, где би требало да је најјаче. Теорије о хришћанској љубави; теорије о моралном васпитању; о моралној и религиозној узајамности; о моралној вољи и моралном карактеру ит.д., само су идеје. Изгледа да са напретком културе није упоредо морал на. предовао.

» Пре равно сто година, у нашој малој и поносној Шумадији, није се знало ни за Вунтову Психологију, ни за Хербартову Педагогику, па су опет однеговани карактери, који су зрдивили целу Европу а турску царевину из темеља заљуљали, Па где је однегована та одлучност, пожртвовање и храброст. Није било никаквих васпитних завода. Једини су заводи били српска задруга. Тој нашој патриотској усганови и најприроднијем васпитном заводу. имамо да благодаримо, што нам је васпитала и образовала карактере, у којима је била оличена: одлучност, доследност, енергија, траброст, помитење, религиозност и народност, —- и којима им данас после пуних сто година, морамо поред вечите благодарности и завидети на њиховом пожртвовању

и свима осталим особинама потпуно развијеног националндморалног карактера.

Марта, 1904. год. Влад К. Николић. Гњилан. учитељ