Učitelj

973 носити. Главно је у овом непосредном васпитању . узајамна љубав и поверење између васпитача и васпитаника. А још томе морамо додати и сам аушоришеш васиишачев. Исто тако у непоср. васпитању игра велику улогу и само уређење школе, које мора бити у највећој заједници с кућом. — Све то удружено имаће онда своје сигурне резултате, којима тежи непосредно васпитање у погледу развијања моралне воље.

тв

Но, познато је, да и поред све воље у љубави у свом раду, васпитач често наилази на разне тешкоће приликом упућивања васпитаника. Ове се тешкоће налазе у самој вољи или самовољи васпитаника, која је резултат рђавог породичног васпитања а и саме дечје природе. Васпитач мора тражити лека и овој болести. Ту сад имамо да се послужимо оним срествима, које нам пружа васпитна дисциплина. Та су срества, као што вам је познато, двојака: једна су иревентивна, која чувају од погрешака, а друга су срества већ активнијег карактера. Она кажњавају и приморавају дух васпитаников и упућују на правилан рад. У прва срества долазе: надзор, забављање, рад, заповест и забрана. Друга су срества саме казне, које се ређају по својој поступности. Но успех у васпитању зависи у главном од правилног рада. Зато неки педагози — теоричари искључују из школе дисциплинска срества као помоћ при васпитању. Они веле да се школском дисциплином учениково владање не јавља као последица његовог убеђења, већ као последаца дисциплинског подморавања и страха. Ученик не ради нешто, за то што то он хоће, већ за то што мора. Овим начином стварају се несамостални људи, од којих друштво неће имати користи. Ето тако далеко иду у теорији неки педагози. Али у практици није се могуће са овим сложити.

Из свега овог излази, да се целокупан наш рад на просвећивању наших васпитаника своди, да и наставом и васпитањем тежимо положити основ јакој одлучној моралној вољи из које ће изаћи јак и одлучан моралан карактер.

Нема сумње, да ми морамо тежити и иделисати, за оне

УЧИТЕЉ 39