Učitelj

УН

621

Сам рад објашњен је онако по старински. А зар није боље овако :

1000 — 900 + 90 -- 10 — 157 = 100 | 50 4 7 800 + 40 = 3 843.

„Позајмљена“ места писац не обележава ничим, а и то је потребно у почетку.

Пошто је навео неколико задатака за усмено одузимање додавањем (писмено није објаснио), приступио је извођењу правила о одузимању и то без примера, онако голим питањима. Има и таквих питања на која деца неће моћи одговорити, јер им претходно није објашњено. |

Да дете одговори на питање: Да л' увек остатак мора бити најмањи бројг треба да је пре тога израдило десетину задатака пробраних за тај случаји да му је наставник сваком приликом обраћао пажњу да уочи какав бива остатак у појединим случајевима.

Одељак у множењу. У одабирању задатака за ову врсту рачунску писац је био срећније руке. Групе су, у опште, узете поступно и лепо распоређене. За објашњење писменог рада не може се рећи да је поступно и очигледно, нити је г. писац показао деци да се бројеви код множења могу писати један испод другог, што се више и практикује, т.ј. најпре се напише множеник па испод његове јединице множитељ. За писмени рад г. писац је узео овај пример:

10:56 9— 210

Није очигледно објашњено, шта је то три пут седамдесет. 70 Х 3==70 + 70 + 70 == 210 те да деца виде да је множење скра- · ћено сабирање и да добију јасну представу о запису 70 Х 3.

Бројеве код множења лепо је објаснио, што код сабирања и одузимања није радио, као што смо, на свом месту, и поменули. А тако исто на примеру је лепо објашњено правило: променом чинитеља производ се не мења.

Писмено множење двоцифреним множитељем, кад је исти чиста десетица, нити је поступно, нити очигледно објашњено. То објашњење од речи до речи гласи овако:

„Била су два детета: Петар и Павле. Ни један « од њих није имао новаца.

„Петар један пуш добије од оца 25 динара.

„Колико онда има динара Петар > Колико је један пут по 252

УЧИТЕЉ 42