Učitelj

673

душевнога живота. Рашчлањавање находи ту чуства и нагоне истина у облику догађања једна од других различита, али у њиховој садржајности недељива. |

Став 1. Чуство и нагони јављају се у душевном оживошу као сложена стања; у овој се сложсености могу одређене врсте рваговања на представе као простији саставни делови разликовати; ови тада пролазе жроз облике чуства и нагона.

Тако се не може жудња, да се осветимо за повреду своје властите животне сфере, оделити од чуства, које садржи у себи ту жудњу. Или ако је у нашој личности утврђено, да ми задату реч независно од промене времена одржавамо, то су и ту чуство и подстицај једно с другим спојени. Истина, да је за унутрашњи облик характера одлучна разлика, да ли у њему чуства обично теже да у радње пређу, или се у изразу и изговору испуцају, али, садржајно посматрано, јављају се увек исте одређене врсте реакције на представе прво у чуствима, затим у нагонима, као у различитим облицима душевнога догађања. Један таки одређени начин реакције је, кад квалитативни осећаји, којима се заинтересованост обрће, добију чуствени тон, кад између наших осећаја звука или вида контраст или хармонија постаје, као и кад схватање чуствених стања других личности симпатију, саучешће изазива-

Став 2. Начини реакције, које анализа на тај мачин одлучуја из сложени: чустава и вољниг стања, могу бити приказани као једна многострукогт чустозниг џи нагонскит кругова.

Тако се у нашим сложеним стањимајпрво елементарна чуства находе, која бивају изазвата од садржине осећаја под условом концентроване заинтересованости, и она чине као многострукост чуственога тона осећаја један чуствени круг за себе. Затим се могу разликовати чуства, која изазивају односи чулних садржина, као хармонија и контраст, симетрија и ритам, па и она чине један чуствени круг. Таки покрети, чуства и нагони одлучују о начину, како се човек у свету чуствује и како с њим поступа. Ми их налазимо у детета као једну многострукост одељених модалитета чуства и нагона, на тај начин чине они основицу за ха-