Učitelj

672

зивају нагоне на рад, и ови тада изводе радње, и то тако, да та чуства изражавају вредност онога, што се представом схвата, за наше психофизичко биће отприлике, и ако врло несавршено и ограничено. Тако су наши осећаји куса пра-

ћени чуством, која оно, што је безусловно и у свим при-

ликама за исхрану штетно, с одвратношћу одбијају. На исти нас начин уче чуства, која прате појав дисања, да

избегавамо шкодљиве врсте ваздуха. Болови су у овој вези

претежно корелативне појаве за телу шкодљиве појаве, а чуства задовољства одговарају корисним појавима.

На овој циљусходности у душевној вези оснива се

могућност, да се врсте одржавају, и да се појачање орга. низације у животним бићима јавља. Исто тако садржи ова телеологијска веза корене свих циљу сходних ефеката у човечјем животу, у друштву, у историји. Може се, дакле, и

о структури или о типу душевнога живота говорити, који од најнижих степена животињскога живота све до човека досиже, и то има у овом типу све више везаних чланова између дражи и покрета и спојеви су међу њима све више

многоструки. Тако постаје врху на овога психичког развојног реда тип човеков. Из средине, у којој живи, потичу

дражи, они се као осећај, опажај и мишљење схватају и прерађују; ове дражи и они у њима приказани објекти у одношају су ка одржању, развоју и срећи индивидуе, као. и ка одржању врсте, и у задовољству и болу, у игри чуј става, опажа човек тако постале вредности ствари за сво властити живот; затим бивају од тих чустава и афеката као од мотора вољни појави и покрети терани, који наш властити живот прилагођавају животним условима или, где су ти услови непроменљиви, њима наша стања акомодују. Према томе тип савршенога човека постаје у савршености ове три врсте појава, у тачном одмеравању њихове јачине и у њиховом примереном узајамном утицању. Први нам је члан ове телеологијске везе у својој радњи сасвим провидан; осећај, опажај, мишљење осветљавају такорећи предмете, крај којих се крећемо. Последњи је члан такође просто разумљив; нагон, жељење, воља шире од нижих организама почевши своје руке, да стварност дохвате. У функцији пак нашега чуства су загонетке, од чијег ће се решења моћи

једном ишчекивати, да ћемо ући у телеологијску везу свога