Učitelj

682

У Тћ. Ат. Јошта! ог Рзусћој. Мој. ХУП. 1906. изнео је Ј. 5ћерага. Ограшс Сћапрез апа Теећпо, опите чињене са осепањем на речени начин.

Узео је за надражаје пријатне и непријатне мирисе и укусе, обојену светлост, складне и нескладне тонове на инструменту са жицом, шум, даље су особе, са којима је вршио опите, имале да усредсреде своју пажњу на лагане надражаје код слуха или такнућа, множиле су, мислиле су на доживљаје с јаким осећањем, читана им лака ствар и т.д. Резултат је био, да се скоро код свих огледа смањује волумен руке. Пулс са тим смањивањем бива увек краћи, а с растењем, бива и он већи. Пријатни мириси чине да дисање буде дубоко а непријатни плитко (равно).

Непријатни тоновн и шум имају тенденцију да учине дисање дубљим и неправилним, а од пријатних бива и равно и дубоко. Код множења и сличних радња, дисање је нешто плиће (равно). Код чулне пажње је дисање сасвим површно (равно) иначе фреквенција дисања показује се увек појачана.

Пулс скаче при запетом ишчекивању, при пријатном и непријатном укусу, пријатно узбудљивој и пријатно депримирајућој музици; тугу и љутину није пратила ника«ва одређена модификација пулса. Код страха наступио је повишен пулс или прво повишен, потом умањен. Код јачих надражаја уопште наступа, за неко време, успорен пулс, и ако с почетка преовлада склоност за убрзаним пулсом.

Из целе расправе добија човек утисак, да се подела осећања не да извести на основу промене вазомоторних линија „фреквенције срца, јер нити су појаве што прате пријатна и непријатна стања супротне једна другој, нити се јављају знаци с другом тенденциом осећања на карактеристичан начин. Много пре могло би се рећи да постоји тенденција код свих умерених новчаних узбуђаја за сужавањем периферних судова и већи волумен мозга при растењу можданог пулса и повишеној фреквенцији пулса. Јаки надражаји не само да изазивљу узбудљиво дејство него га и спречавају што се опажа особито код фреквенције била срчаног.

Пробијање надражаја до свести није нужан услов за јављање телесне реакције. Ово је сасвим супротно Гећтапповим огледима којима утврђује да је свест та околност која