Učitelj

ЛИСТАК 196

стакленим рамовима: школ. објаве, изводи из школ. закона, распоред часова итд. Пећи се ложе угљем. Кабинет за наставна средства доста сиромашан.

Што је најчудније школа нема апсолутно никаквог дворишта. Кад смо упоредили ову бечку школу са којом нашом од Београдских школа видели смо да не само она није ништа измакла већ је заостала.

Не велимо овим да су све бечке школе оваке јер их нисмо имали кад више разгледати и тражити. Али по овој једној судећи можемо рећи да нас нису Швабе много претекле.

Из Беча смо пошли по подне за Праг. Најпре су нас пратиле на путу равнице па после насташе брежуљци. Села лепа и ушорена; земља свуд обрађена а шуме доста. Овде онде испред очију промакне нам која фабрика, торњеви од цркава и димњаци од млинова па онда опет настају равнице, поља, њиве, ливаде тако непрестано.

Код Лунгенбурга Бреславе пређосмо у Моравску.

Чим ступисмо на Моравско земљиште одмах се осети утицај чешке културе. Земљиште свуда лепо обрађено, имања парцелирана правилно, путови као длан равни а засађени свуда благородним воћем. Што се прмицасмо ближе бреговима Моравским и Чешким све нас више задивљаваше култура не само земље него и шуме, нарочито четинара, који су заузели огромне просторије и које су све правилно засађене да је милина видети.

Најважнија станица на путу за Праг била нам је варош Брно или, како се немачки каже, Брин. Ово је индустријска и трговачка варош. Колико је индустрија у Чешкој и Моравској напредовала најбоље се могло видети из тога што дневно кроз само Брно прође по 36 возова који вуку разну сировину за фабрике у Прагу. Због оволиких теретних возова постављене су 2 пруге да не би било судара.

Долазак у Праг.

У недељу 927. јула у 3), часа стигли смо у Златни Праг.

На железничкој станици Франца Јозефа дочекао нас је Богдан Скала, уч. у Прагу и преседник приређивачког одбора са члановима и чланицама. Света је на станици било мало, јер су тога дана Чеси држали митинг на стрељачког острову у реци Влтави, која протиче кроз Праг. На том су митингу Чеси тражили од владе, да заштити право мањине. Ово нам је објашњено овако: у неким местима где су Чеси у мањини иако имају довољан број деце за школовање, не могу отворити школу јер им не да немачка већина; траже да се законом да право и мањини, да може отварати школе.