Učitelj

130 АШ УЧИТЕЉ

да од потпуног испуњења пом. погодаба зависи напредак наставе, па зато су у законе у основним школама уносили и потребне одредбе о том. Мала ниже видећемо, какве су одредбе у појединим законима биле, које су се односиле на испуњење горњих услова, као и у колико су до данас исте испуњене.

(Оставићемо раније школске уредбе, па ћемо почети са законом од 1882. године, јер је истим била обраћена доста озбиљна пажња основној школи и њеним радницима. Њиме је прво прокламовано обавезно школовање. Законодавац, уводећи овим законом обавезно школовање истакао је образовање масе народне као једну прешну потребу. Но у исто време, увиђајући да има још људи, који су школу сматрали као нешто непотребно и који неће хтети уредно, па можда и никако, слати своју децу у школу, услед чега би и настава губила, унео је у овај закон и одредбу о принудним мерама, који се имају предузимати противу таквих родитеља.

По чл. 89. пом. закона кажњавали су се неуредни бачки родитељи први пут опоменом, други пут новчаном казном од 4 динара, трећи пут од 8, четврти од 10 дин., а даље у напредак ова последња казна удвајала се. Број изостанака није био одређен, него је наставник на првој одборској седници, која се састане, пошто су изостанци учињени, саопштавао школском одбору неоправдане изостанке, а школски одбор је изрицао казне. И кад се узме на ум, да је по чл. 19. истог закона одбор био дужан бар један пут у месецу држати састанак, а обично је било и више, онда су заиста и казне ове доста осетне биле, тако да родитељ који не би никако слао дете у школу, кажњен би био у једној школској години са 140—180 динара. Законом није било наређено, да се казна може заменити затвором, значи да се иста казна морала наплатити. И заиста, можемо рећи, да је народ за време трајања овог закона ве-

а вељ во баве савио: