Učitelj

174 УЧИТЕЉ

Да се овако неограничене количине означују овако ограниченим бројем знакова, највише могућности дала је баш природа саме нуле, јер нула чини изузешак од онога основног принципа данашње

рачунице:: мимо остале цифре, нула нема своје апсолутне вредности па је ограничена и вредност њена по месту, јер у делих бројева,

нула вреди само десно, а у десефниг разломака само лево, од осталих цифара. Десно пак у десетних разломака, и лево у целих бројева, као и кад је сама за се, нула нема вредности.

Јасно је дакле, да је ово мезшмче међу нашим цифрама што се нулом зове, не само најважнија цифра међу цифрама нашим, него је у исто време и пресрећан изузефак међу њима, јер се на тој изузетној природи тога нашега мезимчета међу цифрамаа нашим, и заснива целокупни систем данашње рачунице.

Џ

П

Нулом се највише греши; узроци тога грешења

Свима наставницима | разреда пада у очи с једне стране "факат, да и најограниченија деца, ступањем својим у школу, доносе „собом јасне представе о ниједном човеку, ниједном су, дрвету, мачету и Т. сл. исто онако, као што доносе и јасне представе о

једном човеку. псу. дрвету и т. д. | С друге стране опет, свима наставницима старијих разреда, пада у очи истина, да и најбистрији ученици најчешће греше и 9 најстаријим разредима с нулом, а најмање — при рачунању с "бројем један.

Обичан је дакле појав у садашњици да ученик каже: седам од нуле, осшаје — седам, или: нула пута седам, јесте — седам, и т. сл, а да се већ не осврће и на онакве случајеве, какав се "десио ономе тшесторавредном гимназијалцу, када на курсу за резервног потпоручника, није могао без грешке да одузме 18 од

204, него се при том морао извињавати „збуњеношћу“ својом, и ако ни овакви случајеви нису ретки.

Овај свакидашњи појав, који је тим немилији што је непо„битнији, није без разлога.

Два су пак главна узрока, са којих се и дан дањи, најчешће „греши баш при рачунању с нулом.

2 „Просвета“, година прва, број 15. страна 16. при дну првога ступца, "чланак од Јов. Ђ. Јовановића. :