Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 185

(48808 И 5

сеоске газдице за „изгубљену левчу“ „разбијену ћерамиду“, „из: губљено јагње“ или др. што измишљено однесу и оно мало бедне зараде, а земља у којој је већ и стока осигурана нема могућности да ову неправду отклања.

Са својим родитељима или сами ишли су под надницу њих 900

За нас је из свега тога важно то, што су та деца сву своју зараду давали родитељима, који су тиме и оним што они зараде издржавали себе и ону млађу децу, која нису могла ићи у службу. Знам родитеље, који су своју децу давали у службу, „да им кући не једу џабе храну и да им одуже порез“ ; од 18 деце, која су у селу Б. била 1904. год. у служби наплаћено је пореза за њихове родитеље 395,85 дин.

Зато, имајући на уму факат да је већина нашега народа (54, 560) а 21, 57% још у горим — мислимо да је закључак пишчев да код нас „никоме не пада на памет да терорише млађе од себе, или експлоатише свој положај у своју личну корист“ (стр. “) потпуно нетачан, јер стваран живот даје сасвим другојачију слику, да су родитељи у нужди први експлоататори радне снаге своје деце, чије пролеће живота пролази у служби за хлеб,

Такав је однос међу родитељима и децом. Да видимо какав ли је однос између родитеља имајући на уму поглавито жену због питања које третирамо. ;

С. Л. човек је из групе описаних. Има Д. Л. учоника Ш. р. осн. школе. Осем њега има још четворо деце. Д. Л. најстарији је. (Осем деце има_врло старог оца и матер. По својој вредноћи и поштењу могу бити свакоме углед. Једнога дана Д. ме замоли да га ослободим да иде кући, хоће мајка да му умре. Пустим га. Али сумњајући у тачност исказа, јер сам му мајку пре 9 дана видео на раду здраву, одем његовој кући одмах за њим. На капији стајаше С. збуњен и рече.

__ Ето, шта се учини господине! Помози, ако можеш и знаш шта је невоља!

Уђох у собу.

На постељи лежаше жена покривена једним губером. Јако подадула а потпуно свесна. Шта те боли — упитах је и седох очекујући одговор 2

— Ништа, рече и убриса сузе. Неко проклество господине: сваке године деца. Хлеба се доста нема а камо ли што друго. Хлебац је, порез је, болест је, рођење је, смрт је —- за све треба крајцара. Трчи и дању и ноћу и служи и надничи па живот баш