Učitelj

136 ЗОЈЕ _ УЧИНИ

писаћи и цртаћи материјал и својим ученицима раздавали.

Не споримо, да има школа, у којима ученици у овоме не оскудевају, али је таквих школа врло, врло мало.

На питање зашто је ово овако, одговор је прост и лак. Зато, што школска општина у свој буџет уноси недовољну суму за набавку учила, а никакву за набавку уче: ничких потреба, а што се и унесе, неуредно се издаје.

Данашњи месни шк. одбори, не појимајући своју дужност према школи, држе, да су они ту, не да помажу школу и учитеља (чл. 58. тач. 3), но да бране општину од напасти, која се зове школа и учитељ. За то при састављању шк. буџета гледају, да се што више уштеди, а све на штету наставе. Кад пак школ. буџет дође пред окруж. школ. одбор, он га, или одобрава онако, како је предложен, или извесне позиције смањује. Истина, штедња је лепа особина, али код нас се штеди онде, где треба ма и скромног издатка, а издаје се онде, где треба штедети. Свакоме је пак познато, да наши месни школ. одбори, нису тако ра. скошнви, па да предвиђају нешто сувишно, зато, пс нашем скромном мишљењу, окр. школ. одбор, при прегледу школ. буџета, има законско право, не само да смањује, но и да повећава поједине буџетске позиције, кад се увери, да то треба учинити у интересу наставе.

Колико школа пати што се у буџет уносе недовољне суме за набавку школских и ученичких потреба, још више пати, што се и то, што је предвиђено, тешком муком издаје школи.

Небрижљивост према школи у погледу издавања школ. приреза уочена је одавно, па за то су, поред постојећих закон. прописа, потицала и разна наређења о томе, од којих да поменемо само оно, којим се наређивало, да се школи мора сваког месеца издати "1: њеног буџета и док се њој не изда припадајућа сума, не може ни један часник општински примити плату. Али је и поред тога ипак све