Učitelj

240 У МИГЕ Љ

Швајцарац је потпуно свестан онога што модерна педагогика од школе тражи. Он зна да је циљ школе, не само да детету пружи извесну количину знања, већ и да му васпита вољу и карактер. Сем тога од ње се тражи да дете, или дечака, тако оспособи, да се овај доцније може наћи умешно у свима положајима свога живота. Знајући то Швајцарац се постарао да захтеве школе доведе

у сагласност са захтевима демократије, и то онакве демократије,

каква данас влада у свима кантонима његове омиљене Републике. Клањајући се принципу једнакости свију грађана, демократија се не може одрећи дужности, да води бригу око образовања духовних и телесних способности свих својих младих нараштаја и свих својих чланова. Зато је Швајцарска, да би то постигла, тј. да свима својим младим грађанима омогући школовање, установила и нарочите добротворне заводе и фондове, одакле помаже оне којима је помоћ потребна. Школа се дакле стара не само да васпита и образује имућну децу, већ и сиротну. А оно што ученик

у школи тече, не служи му само дотле док је на школској клупи,

већ и после кад је остави.

Врло је прегнантно и лепо изражена ова мисао у наставном плану једнога швајцарскога кантона, где се у главноме овако поставља циљ и задатак народне школе:

„Народна (примарна) школа је завод, који је држава установила за заједничко васпитање и образовање деце свију народних класа; за сву децу вреде подједнака права и ду“ жности, и исти закони који се односе на наставу и васпитање У вези с родитељском кућом, народна школа подешава хар-

мониско образовање између духа и тела. Народна школа. образује тело; али исто тако и разум, да би се овај доцније

могао што самосталније развијати. Даље народна школа образује нарав и карактер. Она чини дух приемчивим за све племенитије душевне покрете људскога живота, чини га чвршћим и издржљивијим према свима утицајима онога што је ружно, одвратно и страсно. Она поставља извесну чврстину у убеђењу, у тежњи за истином, отвореношћу и слободом. (Она полаже темељ за оспособљавање ка самообразовању у смислу захтевања просвећености, хуманитета, и толеранције.“ Сличне мисли налазе се и у наставним плановима осталих кантона. Али су врло ретки кантони у којима се ти планови подударају. Сваки кантон има своје нарочито уређење, у погледу маставнога плана. Предмети који су облигатни у једноме кантону, у другоме су факултативни. Ово поглавито вреди за веронауку, и за ручне радове (мушке и женске). Али исто тако је и са пред-