Učitelj

А ренина“

_ 368 | УЧИТЕЉ

Једна од госпођица, у хаљини од плаве свиле, с очима у којима се огледа пролеће живота, на велику молбу целога друштва певала је својим звучним гласом. Седела је између жбунова ружа, а глас њен раздрагавао је нас као најдивнији звуци цитре ил“ цинбала кад их рука вештачка изводи. Изгледала је дивна песничка душа. О томе је говорио заносни поглед њених зрачних очију и цео израз њеног лепог лица заједно са оним топлим осећајима, који су треперили у узбудљивим звуцима њенога гласа. У хаљини од плаве свиле са пупољком руже у коси, окружена шибљем питомих ружа, изгледала је у овим тренутцима одушевљења,. «жао вилинско створење чаробних сватова. Њено певање уљушкивало је већину из нашег друштва у онај слатки занос душс у коме се на јави сневају божанствени снови среће и љубави. Сигурно занешен тим сном један млад учитељ почетник сањалачких. очију и сентименталног лица, који је седео до мене, гурну ме шапћући : „Ах! ала је дивна !“

Једини можда, кога је се све ово мало тицало и који није: учествовао у весељу био је најстарији међу нама — учитељ Сима. У јеку заносне песме и бурна весеља, он је замишљено ћутао, а душа његова изгледа да је била далеко одавде.

— Видиш ли Симо, рекох му, зар није ово леп живот > Шта.

можеш више пожелети од овога 2

(наставиће се)