Učitelj

419 ТИ Њ

Али, у твојој највећој болести, ненасита мућа Хабсбуршка, оте нам и твоју и нашу поносну Херцег-Босну, а ми сад чекамо праведни суд просвећене Европе или ћемо пролити крв потоцима. Али нам ти Авдо не дочека да то·видиш, да видиш слободну Босну или мртву браћу у одбрани Босни. Јадпи Авдо, поред твоје несретне бољке, још те ја ова српска бољка више тиштала.

» _ Кад је провиђење хтело, да се родиш онда, кад је твоја домовина поклопљена лажном културтрегерком, дај Боже, да то исто провиђење — кад бар тебе губимо, учини да Босни сванеи тако се ослободи твоја домовина од назови културтрегерке и то баш онда, кад ти умиреш. Кад си се родио, твојој се отаџбини смркло; кад умиреш — нек твојој отаџбини сване.

Да ожалимо Авду као песпака и учитеља, јер обдарен талентом песничким, највише певаше своме роду и својој отаџбини. Као учитељ беше тесна спона између Зворника великог и малог, _ између Србије и Босне; између Срба православних и Мусломана. Валовита дрина разносаше Авдин ераски поздрав Орбима на све

четири стране; Орбима све три вере, којима Авдо довикиваше:

„Брат је мио, које вере био.“ Али несретна смрт све то пресече. Таку добру и племениту душу Авдину уграби нам, а нама остави његово трошно тело, да предамо матери земљи, а ми да се одушевљавамо његовим лепим српским песмама, преко којих ће име Авдино вечито живети међу онпма, ради којих и певаше.

Нема више Авде! Заклопио је очи на свагда; а оставио је много другова и пријатеља, да га се сећају. Оставио је своје другове — песнике; а његова душа отишла је, да потражи старе своје другове, који се раније с нама раставише, а оставише своја, имена, да их вечито помињемо, да се њиховим песмама напајамо..... поздрави их Авдо! Поздрави их тако ти српскога имена!

Поздрави нам Змаја и чика Љубу. Реци им, да смо им захвални на њиховом учењу. Али им кажи и то, да нам је жао, што нам маме своје наследнике тако рано, а не чекају, да их позову у њиховим годинама старости. -

Поздрави нам нашег милог Јанка. Реци му, да сад има пуно Хајдук Станка, који су жудни час пре прећи Дрину. Реци му, да је дошло време, да се Парашница опет претвори у војнички логор.

Поздрави нам Његуша и реци му, да његови Црногорци, са исуканим јатаганима, погледају на Авалу, кад ће добити знак, да је време сећи крила црно-жутом гаврану.

Поздрави нам „Барда“ и кажи му, да се чују звуци с бујне.

Дрине, који се сусрећу с одјецима од Балкана до Адрије, да Србин не да, да му душман крв пије.

Поздрави их Авдо!... Поздрави их све, који мислише срчеки, српски писаше и српеки осећаше п певаше; поздрави их све,

који нас просветише и упутише; који нам показаше наше границе, преко којих да не дамо прећи ономе, који хоће „да нам