Učitelj

ДЕЧЈЕ ИГРЕ И ВАСПИТАЊЕ ВОЉЕ 477

находимо научно објашњење игре лоптом у његовој књизи: „Пе ехетснабопе рагуае зрћаегае“. Али, класична медицина је више обраћала пажње на игре деце старијега узраста; забаве малене деце пак остајале су без објашњења. Новији писци су се старали, да то питање испитају по битности. По мишљењу Фирорта, дечје игре и забаве јесу подражавања радњама одраслих и за доказ тога наводе се факта, која је испричао познати путник Ливингстон, како се игре црначке деце састоје у стрељању, нападима иу опште у томе, што раде и оцеви те деце.) Овде је, ван спора, реч о старијој деци. Сличног се погледа држе и два руска писца, — супружници — Симоновић и Симоновићка.“.) Уфелман се труди идући путем своје детињске радљивости. Игре, вели он, ојачавају тело, развијају дух (а то вели и класична медицина), дају много нових облика, изоштравају опажање и снагу асоцијације и, преко тога, чине повољан утицај на карактер, служећи као извор занимања п задовољства.) Дубље појимање смисла и значења дечјих игара находимо код Прајера. Он назива игре експериментисањем — „даз 156 Кеа Ћоззез Зрјејеп, мепа е5 апећ в0 ћеј5зћ, зопдет Ехреге егеп“.“)

Упознавање с играма и забавама деце беспорно спада у број предмета, који заслужују пуну пажњу од стране психолога. |“ самој ствари, свакодневно играње казује нам, да су игре главна страна дечјег живота и да им се деца предају с необично великом неуморношћу. Тако исто лако се можемо уверити и у то, да сложеност и разнородност игара и заинтересованост, коју деца имају к њима, расту п повећавају се по мери умнога развића дечјег, а упоредо са тим у организацији игара се све више показује фантазија и тваралачка снага дечја. У опште се може рећи, да игре задовољавају некакав неопходан умни захтев, који. побуђује дете к неуморној радљивости,

Ако се посматрају игре систематично како се јављају из дана у дан; ако се посматрање продужи на неколико година, то се може приметити још једна особеност игре, а то је, што кретање и гимнастика играју у њима другостепену, потчињену улогу,

1) Уљетотаћ, Рћузјојогле дез КапдезаЊега ја бегћагтдиа Нидђ. дет КидегКктапкћенеп. 1881. е. 411 и 488.

2) Симоновичљ, Аделанда ч Иковљ, Практич. вамђтка о воспитан 1874. Сл 54. ;

ту рујештатт, 1 Сб. 356 и 357.

2) Ртеџет, Пле Севеје дез Ктпдев. С. 862.