Učitelj

у

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА 5 ПРЕ

1884, када је постављена за учитељицу, па до 1889 год., када је дала оставку на то звање, уважи у године службе и према томе регулише плата. .

Решењем од-22 фебррара 1906 год. ПБр. 2139 Министар ју је одбио од овог тражења из ових разлога:

„Молитељка је први пут постављена за сталну учитељицу 25 фебруара 1884 год. и служила је до 15 фебр. 1889 год., када, јој је уважена оставка с губитком стечених права. Затим је 16 јануара 1901 год. понова постављена ва сталну учитељицу, у којој је служби и данас. Пошто је молитељки време од 25 фебруара 1884 до 15 фебруара 1889 год. пропало на основи чл, 54. закона о основним школама, јер је у невреме поднела оставку — то јој се, изгубљено време не може рачунати у службу према чл. 19. зак. о народним школама.

По изјављеној жалби, Државни Савет је нашао, да решење Министрово не одговара закону из ових разлога:

По чл. 54. закона о основним школама од 31 декембра 1882. год. на који се Министар у жалбеном решењу позива, који би учитељ сам оставио школу противно овом пропису законском, губи право на месечну плату, и ако се опет у службу врати, неће му се пређашње године учитељске службе рачунати.

Код жалитељке није овај случај. Она је, као што се из накнадно прибављених акта види, поднела оставку на учитељску службу, и она јој је уважена решењем Министра просвете од 15 фебруара 1889 год. ТБр. 2465. о чему је, преко начелства округа крагујевачког и начел. ср. јасеничког извештен и управитељ школе тополске у којој је жалитељица била учитељица. Према оваком стању ствари кад жалитељица није сама оставила школу противно наведеном чл. 54., већ услед уважене јој оставке, онда јој се неумесно жалбеним решењем сџоре за периодску повишицу године службе које је провела као учитељица пре уважене јој оставке, јер нема ослонца у закону за овако поступање.

С тога је Државни Савет одлуком својом од 5 јуна 1907 г. Бр. 4081. поништио решење Министрово.

Према овоме: напуштање школе услед уваожене оставке не повлачи за собом губитак ранијих година учитељске слудсбе према чл. 57 зак. о народним колама од 31 декембра 1882 год.

2.

Један случај из чл. 16 закона о народним школама, (06 1908 год.) који се односи на стан или сшанарину учипеља, и ако је он на одсуству.

Школа косовичка има стан за учитеља, али непрописан, те је и школски одбор унео у буџет додатак учитељу, за непрописан, у суми од 180. динара годишње. Ово је одобрио и окр. школ. одбор. у

С. В., учитељ те школе, обратио се Министру просвете и