Učitelj

Т

МОРАЛНА АУТОНОМИЈА И ВАСПИТАЊЕ : 58

како је горе изложено за представо у опште, долазимо до социјалниг појмова. Даљом пак апстракцијом идемо у томе стварању апстрактних етичких појмова све даље и даље, а при томе тачно одређујемо и међусобни одношај тих појмова, те тако долазимо до система етичких појмова. Тај систем етичких појмова јесте логичко етичко знање. То се логичко знање може, као што је напоменуто, образовати нарочитом мисаоном прерадом социјалних представа. Али као што дух остале представе, стапањем њихових сличности, генералише и без нашег хотимичног мисаонога суделовања, тако исто бива и са социјалним представама. Тако су постали не само вулгарни етички појмови, већи мудрост живота и погледи на социјални живот читавих народа, што се све изражава пословицама њиховим. Али тек мисаонога прерадом социјалних појмова добази се до највиших, па према томе и најапстрактнијих, појмова.

13. Ако посмотримо поједине појмове етичке системе ближе, видећемо, да су социјалним представама ближи, па према томе и конкретнији, сви појмови о моралноме раду по мотивима с поља, дакле по сили ауторитета. (О тога су и етичко-религијски појмови тако моћни у простога света. Виши су појмови о моралноме раду из побуда целисходности, а највиши су и најапетрактнији појмови о моралном раду у облику моралне аутономије. Јасно је, да је мисаоном радњом при образовању ових највиших појмова апстрахована целисходност, та ознака нижих појмова, онако исто, као што је, при образовању појмова моралнога рада из побуда целисходности, апстрахована ознака најнижих појмова моралнога рада по спољашњим мотивима: принуда, ауторитет. Тако исто јасно је, да се при образовању система моралних појмова мора поћи од довољне количине социјалних представа, па потом и у животу човековим прећи ове три степенице, којима се и човечанство етички развијало.