Učitelj

646 УЧИТЕЉ

ишао с братом, па нађете што на путуг Шта би радио кад бисте нашли секиру на путуг А кад бисте нашли орах“ Шта би радио на Петровом или на Павловом месту: Шта је требало, да раде ониз Зашто су оми изгубили орах

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

„Питање о народном просвећивању у Србији“ написао др. Чедомир Марјановић, професор

Књижица горњег натписа јавила се прошлог лета. У њој се третира једно веома важно питање, питање о народном просвећивању. Интересантно је да се оно третира као ново у времену, кад је оно требало да је већ старо. У колико је то, рекох, интересантно у толико и више карактерише наш познати немар баш на оним странама културног живота, где је било потребно одавно замахнути

рукама и нешто урадити!... Ипак, утешно је што се бар најзад сећамо...

Г. Марјановић у самом предговору своје књиге констатује да се о народном просвећивању „води разговор често“, али да ипак у том питању влада маса разноликих схватања.

На шеедесет страна своје књиге писац оштро указује на погрешност правца у раду на народном просвећивању, који се до данас вршио. Он, најзад, категорички тврди да такав рад није ни водио к просвећивању, већ изопачавању појмова, упропашћавању моралних и социјалних идеала, — једном речи декаденцији...

Али да пођемо његовим редом. Желећи да истакнуто питање што јаче осветли, писац полази издаље изла жући редом све факторе културног живота и њихову улогу у народном просвећивању. По њему истичу се као најважнији ови фактори: религија и црква, ' просвета и школе, литература и библиотеке, музеји и изложбе, конференције и предавања. Сваком фактору посебице писац посвећује по две три стране. На тим странама сретамо се са пуно лепих и оригиналних мисли. Истина, боје које писац употребљава у сликању тих фактора у нас нису светле, као што и неке поставке нису тачне (што ћемо доцније видети), али писац мисли да је потребно тако рећи, да бисмо се отресли многих заблуда п лутања.

4 · у 3 5 8

ИД ТРРА ти