Učitelj

+ Гавра Путник

Срушио се још један велики учитељски грм. Престало је да куца једно племенито и родољубиво срце. Умро је Гавра Путник, један од српских учитељских ветерана у Војводини, широм Српства добро позиати и уважени учитељ,

Пок. Гавра Путник био је родом из Беле Цркве. Учитељевао је већим делом у Руми и Срему одакле нам је долазио чешће у госте и био вазда лепо примљен па нашим учитељским скупштинама. На 1 свесрпском учит. конгресу био је и по преседник.

Као учитељ у свом месту учитељевања био је врло уважен и цењен као одличан школски радник а онострано учитељствв указивало му је вазда пажњу и поштовање које је васлуживао у пуној мери својим несебичним животом и радом, пријатним опхођењем, радом за напредак учит. сталежа и нспредак српске школе и просвете.

Сем тога у своме месту учитељском био је вазда одликован почастима грађанских и општинских које му је грађанство свих редова указивало. Тако покојник је био бират за општинског представника, бивао је перовођа у занатлијској задрузи, одборник у читаоници управник новчане задруге, итд.

Српеко учитељство у оностраном Српетву захвално му је што је у њему поникла мисао за подизање срп. учит. конвикте у Н. Саду. Из признања и благодарности српско учитељство га је одликовало пуних 19 година избором ва потпреседника ове установе коју је он био од почетка њеног па све до смрти душа и један од најактивнијих радника.

Пок. Путвик умро је 2 маја и сахрањен у Руми 3 маја.

Погребу његовом присуствовало је много света у и учитељство српско указало му је особиту почаст. Пред школом опростио се ењиме г. Душ. Поповић млађи друг његов п замењеник му у управи. После Опела пред црквом опростио се дирљивим речима секретар Хрватског учит. друштва у Руми г. Ј. Кунст а на гробу се опростио председник срп. учит. конвикта г. А. Варађанин.

Нека је слава Гаври Путнику ! Вечан му спомен!

+ Добривоје Тасић

учит. у Исакову и утемељач Учитељског Удружења.

Пок. Добривоје рођен је 27/8. 1888. год. од сиром. родитеља, који су га добрим путем упутили и ако сиромаси беху. По свршетку ТУ р. гимназије ступио је у јагод. учит. школу, одакле је због извесвих несугласица отишао у Алексинац, где је учит. школу са врло добрим успехом довршио. Тако је због разних околности а нарочито због недовољне неге и издржавања нашао тешку болест сушицу, која га је и у гроб врло брзо отерала.

Пок. Добривоје, умро је у Јагодини 1-ТУ-909. год. а 2. сахрањен уз многобројно учешће јагод. грађанства, учитељског кологијума и ученика учит. школе. Са покојником се дирљивим говором опростио у име другова г. Бор. Младеновић учит., који је тачно изнео врлине и добро срце покојника, у коме су родитељи изгубили доброг сина, супруга нежног мужа, школа одличног наставника, а Учит. Удруж. вреног члана. |

Добром нашем другу Добривоју нека Бог душу опрости и нека му је лака српска земља, а уцвељеним родитељима и супрузи нека – Господ пружи утехе.