Učitelj

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ НАР. ШКОЛА 191

ном, попечитељство је 4. окт. исте године Пљ 501. поставило за млађег учитеља обшчествене класе Петра Шаржића, бившег учи“ теља старије правител. класе у Лозници, који се, дошав у Јагодину после недељу дана, погоди са општином за 1800 гроша. Из овога се види да попечитељство није било доследно у својим претњама и застрашивању, јер је оно ипак водило бригу о школама и наставницима, ако је хтело да наставу постави на што здравији темељ. Оно је случај са Вулетићем заборавило. Према, томе што је Шаркић од правител. учитеља дошао сада за обптчественог, изгледа да је он тиме кажњен и унижен; без сумње да му је и плата сада била мања од оне што ју је примао у «108ници. Он је мало остао у Јагодини, али је на испиту у марту месецу 1889. види се из једнога акта, показао код својих ученика бољи успех од старијег учитеља Крецојевића. То је, можда, и био један од главних узрока што га је попечитељство 31. марта. 1839. ПЛ 269. преместило опет за учитеља правит. лозничке школе, а јагодинском обшчеству наредило, да себи нађе другога учитеља.

Одласком Шаркића обшчество је остало само са једним учитељем, Крецојевићем, који је још до краја те године био правит. учитељ, а већ идуће, 1840. је, као и сви остали, прешао на обшчествени буџет, јер је правитељство било укинуло издатке на школе и учитеље наређујући да свака општина о своме трошку то издржава,

Ја не знам ко је непосредно за Шаркићем дошао, али по једној белешци из 1841. изгледа, да је то био по други пут Ћира Бељански, правитељ. учитељ карановачки у 1838. години. Докле је он сада остао у Јагодини и да ли је био „боље способности“ од оне у 1836. години, нисам о томе ништа сазнао, али је вероватно остао сразмерно дуже од многих осталих учитеља.

Јагодинска је основна школа ушла и у пету деценију са два учитеља и две класе; у старијој је био Кроцојевић са платом коју је имао и као правит. учитељ, у млађој вероватно Бељански имајући можда Шаркићеву плату. Издатак и на другога учитеља, који је до тога времена падао на државну касу, тешко је пао обшчеству јагодинском, те је оно 12. окт. 1841. М 272. учинило представку начелству, да му није могућно обдржавати „старшег учитеља нормалне школе“. Али помоћи се није могло.

Августа 1848. Крецојевић је дао оставку на учитељску службу и рукоположен је за свештеника лаништанске парохије, те је општина преко начелства 20. авг. ХМ 191. тражила на његово