Učitelj

284 У ИСТЕ

подне је одржана служба, а после ње у школи је сечен колач,“ ученици су певали и декламовали; тад је, вероватно, купљен и прилог за школски фонд. После подне, као што тврди акт примир. суда, било је ђачко весеље, при коме се јело и пило, јер је сваки од ђачких родитеља осећао дужност да за општу трпезу донесе јела и пића. Да је у овоме весељу бивало претераности сведочи, поред поменутога акта, још понека прослава у наше време.

Други, летњи течај свршавао се у последњој десетини овога, времена редовно крајем јуна. Одређенога дана држан је главни испит свечаније него мали. Мало пре тога испита Радовановић је, по дужности, обилазио школу и вршио преглед рада у њој; не ретко затицао би га и испит у Јагодини. Тада је пред њиме, окружним начелником и већ поменутима раније вршено испитивање. Нарочито за 1848. испити су. и мили и велики, били нешто различни од ранијих. П. Радовановић одређујући актом својим, да се за прво полгође изврши испит 3. фебр. наређује надзиратељу месних школа, да се добро мотри како су ученици које школе подељени на класе „јербо од благоразумног поделенија ученика и добар успех његов зависи, које обстојателство молим да сви у кондуиту учитеља особито селски и млађи варошки стави“. Наређује даље у истоме акту, да се списци свију ученика, по особних у округу школа осмотренија учебни њима предавани предмета и класификације о учињеном у наукама успеху се неколико ученичких прописа угледа ради и одцененија разлике од Једнога до другога теченија њему припошљу; да се као и обично пошље кондуитни лист свију учитеља у округу „с доданом једном рубриком о плати, другом о свршеним чрез учитеље наукама и о добром и не добром поделенију ученика на класе“.

Предавања у школи од времена П. Радовановића нису почињала, како би се мислило, 1. септембра, него тек крајем тога месеца, јер је првих 20 дана вршен упис деце у школу. После тога рока уписано дете није било примано у ред осталих својих другова, него је записивано у нарочити списак, па је стизало своје другове ако би на главноме испиту показало исти успех као и остали који су на време почињали школу. Како је рађено пре Радовановића непознато ми је. Па и са уписом ишло је врло тешко. Због тога су се, и уопште због неуредног долажења ђака на предавања преко године, директори више пута обраћали попечитељству за помоћ. За ово последње нарочито је важна наредба из 1849. У њој се вели, како је попечитељство дознало из