Učitelj

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА 858

истиче из рђаво дефинисаног веровања о истоветности среће и ленствовања. Не радити више ништа, то је сан много глупака: како они не знају да ереће може бити само у уредном раду, њих, чим су остварили свој сан, тешка, неиздржљива чамотиња убија за шест месеци. Жена једног трговца који је оставио посао говорила нам је: „За тридесет година, ја никад нисам имала са својим мужем зловољне распре; откако смо оставили посао, ми бивамо тако озлојеђени једно на друго да наша кућа, до тада пуна љубави, постаје пакао! „Ми смо били сувише срећни, ми смо преживели своје лепе дане“ додала је она с оним народним фатализмом који верује да сваки има права на исту количину среће у свом животу, као да је срећа независна од наших напора!

Пошто су живели радећи уредно ови сироти људи, неспособни да се заинтересују за какав нов посао, слободно изабран, осећали су дубоку чамотињу; њихов дух, лишен здравог занимања толико се забављао незгодама које зе време година рада није имао човек времена да примети, да им је то уништило веселост и да је стална зловоља учинила заједнички живот неподносним

Што све тиче умног рада, баш онда кад човек залази у године он постаје најзанимљивији: дух се ослободио мало по мало од ситнлца које су га закрчавале, он се уздигао до великих општих идеја које упућују вољу право ка добру. Ако, од четрдесет године, човек не ради више, он постаје мало по мало неспособан за интелектуалне напоре, и већи је терет да се сачува некадање знање, него што би био да се увећа интелектуална снага: лични напор уступа место рутини, и управитељ школе служи на подсмех својим помоћницима, код којих губи сваки углед. Што се тиче наставе, која је пре свега вештина да се буде духови, и да се подстакне њихова инициатива она захтева од учитеља жив и раден дух; ингелегенција која постаје с дана на дан све тромија не може будити око себе живот.

Опадање је врло брзо код онога који престане да се труди, пошто је најмучнија казна због лености досуђена самом природом воље: ако човек престане да чини снажне напоре, мало по мало најпростији, најумеренији напори