Učitelj
340 МИ ТЕ ЈБ
мити да ту има и два гласа (Има и оптичку и акустичку представу).
2. М данас се понегде чује да се поједини гласови одвојено (с предисањем) изговарају.
То не сме бити. При шчитавању гласове треба отезати а никако не предисати док се цела реч не прочита.
3. Најобичнија је грешка у шчитавању што се сугласници изговарају јасно. Код оваквог шчитавања тешко се врши сливање гласова у речи, те услед тога деца не могу да разумеју садржину прочитаног. С тога сугласнике при шчитавању треба изговарати што тишије, природније и по могућству што краће. На пр: глас с треба изговарати онако, као што гуска шишти. Глас ш као кад пада киша. За изговарање гласа в наместе се уста тако, да зуби из горње вилице притисну доњу усну, ит. д.
4. Неки наставници, бојећи се срицања траже да деца још у првом почетку шчитавају на слогове. Ово је погрешно.
Шчитавање у почетку треба да је гласовно, а доцније све
брже и брже, док се деца не оспособе да од једном могу шчитавати целе речи.
. 5. Исто тако погрешно је тражити од деце да у самом по_ четку изговарају целе речи. Вара се сваки онај ко мисли да се на овај начин може постићи успех у шчитавању. Честим понав-. љањем деца науче напамет све оно из буквара, а невешт учитељ мисли да они заиста умеју да шчитавају. Таквој деци подајте да вам што прочитају с табле или из друге књиге па ћете се одмах уверити да се овим ништа не постиже.
6. Неки наставници не упућују ученике у почетку да разумеју садржину, него остављају за доцније. То је погрешно. У самом
почетку ученике треба упознавати са садржином онога, што прочитају.
7. Тако исто ученици у почетку не умеју да напишу оно што прочитају. На то треба обратити пажњу, не остављати за „доцније“. Најлакше ће се упутити да умеју и речи писати ако се навикну да оно што пишу и изговарају отегнуто, да отежу једно слово дотле док га не напишу. ј
8. У већини школа шчитавање се врши само из буквара, а треба и са словарице и шк. табле, нарочито у почетку, и то првенствено. На буквар треба прећи тек после седмог слова.
9. Кад се чита из буквара обично се практикује да један ђак целу страну ишчита, па други то исто и т. д. Ово је погрешно. | Доста је да један ђак прочита само једну реч, други другу и т. д.