Učitelj

326 УЧИТЕЉ

милијарде километара, о животу микроскопских животиња, о уображаваном пореклу организама, о граматици старих језика и о еличним будалаштинама, а немају ни најмање појма о том, како живе и како су живела њихова браћа — људи (не само они што су одвојени од њих морима и хиљадама миља и векова, него и људи, који данас живе с њима напоредо у суседној држави): чим се хране, како се одевају, шта раде, како се жене, како васпитавају децу, какви су им обичаји, навике и, што је најглавније, каква им је вера. ЈЉуди дознају у школама све о Александру Македонском, о Лују ХЈУ и његовим љубазницама, знају о хемијском саставу тела, о електрицитету, о радију, о читавим тако званим „наукама“, о праву и теологији, подробно знају о приповеткама и романима, које су напи-. сали разни, за „велике“ сматрани писци ит.д., знају за потпуно ни на што непотребне лудорије, а ништа не знају о том, како су ехватали и схватају смисао свог живота и каква су признавали и признају животна правила милијарде негдашњих и садашњих људи нехришћанског света, то јест, две трећине свега човечанства.

Отуд се ето у нашем свету и дешава та чудновата појава, да су људи, који се сматрају међу нама за најобразованије, да су ти људи, у самој ствари, највеће незналице; то су људи, који знају множину онога, што никоме није потребно знати, а не знају оно, што је сваком човеку пре свега потребно да зна. Па не само да су ти људи грубе незналице, него су они још и очајне, безнадне незналице, јер су потпуно уверени, да су они врло научени, образовани људи, т.ј. знају све оно, што је, по њиховим појмовима, потребно да човек зна.

Та се чудновата и жалосна појава дешава отуд, што у нашем назови хришћанском свету не само да је пропуштен, но се чак и одриче главни предмет предавања, без кога не може бити разложног, смисаоног прибављања