Učitelj

ПОТРЕБНЕ ПЛ НЕПОТРЕБНЕ НАУКЕ 829

Само при таком разумном, религиозно-моралном учењу, стављеном у темељ образовања, може бити и разумно, и људима нешкодљиво, но корисно образовање. А при одсуству таке разумне основе образовања не може ни бити шта друго, овим оно, што данас доиста и постоји, — нагомилавање празних, случајних, непотребних знања, називаних науком, која не само да нису корисна, него још доносе највећу штету људима, скривајући од њих неопходност јединих човеку потребних знања.

Допадало се нама то, или не допадало, али разумно је образовање могућно само тако, ако се у његов темељ стави учење о религији и моралу.

Продужујући горње моје упоређење са полупречницима, који се повлаче из средишта, — учење о религији и моралу, у свом односу према свима другим наукама, слично је трима међусобно одвесним (перпендикуларним, вертикалним) пречницима, који одређују правац и међусобан одношај свих полупречника сфере и онај стеџен дужине, до ког они могу бити доведени за то, да би сачињавали хармоничну целину — сферу.

И стога ја мислим, да прво и главно знање, које треба пре свега саопштавати деци и одраслима, који се уче, то је одговор на вечна и неизбежна питања, која ничу у души сваког човека, који долази до свести. Прво је питање: шта сам ја и какав је мој одношај према бесконачном светуг и друго, који произилази из првог: како да живим, шта да сматрам увек, у евим могућим условима, као добро, а шта увек, при свим могућим приликама, као рђаво;

Одговори на та питања увек су били и јесу у души сваког човека; а разјашњење одговора на та питања није могло не постојати, морало је постојати међу милијардима људи, који су пређе живели и међу милијонима људи, који данас живе. И оно — разјашњење горњих питања —