Učitelj
У ЧЕМУ ЈЕ ГЛАВНИ ЗАДАТАК УЧИТЕЉЕВ 421 где би сети иначе сетио своје душе и савести, али си се занео дуваном, напио сви се ракије, и све си заборавио, па чиниш оно, што при чистој свести нигда не би учинио.
Кад су ми у школу долазила старија деца, ја вам им говорио још и о томе, да се клоне, да избегавају свакојаке неслане и рђаве шале са девојкама, да имају на уму, да су све девојке њихове сестре, да тек кад се ожениш,. тек ће тада једна од тих сестара постати твоја жена, и то на цео живот. Говорио сам им о том, да је Бог метнуо у душу дечака и девојчица стид од таких ствари, и да тај стид треба чувати и не допуштати себи ништа тако, од чега те мора бити стид.
Завршујем така размишљања обично тим, што кажем, да је у свим приликама једно потребно — а наиме то, да се живи у љубави са сваким. Речено је, кажем им, да је Бог љубав, и да Бог живи у нашим душама, па кад је тако, онда и треба живети по Божјој вољи — тЈ. у љубави. А. за то, да се живи по Божјој вољи, треба одстрањавати од. себе све оно, што смета таком животу. А смета томе:
1) заборављање Христова закона — љубави према Богу и ближњем;
2) злоба, туча, грдња, осуђивање; ·
3) то, што не жалимо људе и стоку;
Ау што ве опијамо којечим и заглушујемо у себи савести
5) што нарушавамо, газимо стид између дечака и девојчица.
Таке или њима сличне поуке, ја мислим, не само да су неопходне за ученике, но су и обвезне за оне учитеље, који строго пред Богом, пред својом савешћу, гледају на свој позив. У ХУШ глави Матијина Јеванђелија, стих 6, стоји: „А ко саблазни једнога од ових малих, што верују у мене, томе би боље било, да му се обеси воденички камен о врат па да се утопи у морску дубљину“.
Да, велики грех чине они људи, који су се латили посла образовања, просвећивања, ако се они ма колико, према својој снази, не труде да поправе оно зло обмане, која се врши над децом, кад та деца, која чак не могу ни да представе узрок, због ког би старији њих могли варати, — кад, дакле, она са радошћу и вером примају од старијих у своја пријемчива, истинита срца оно, што