Učitelj

428 ЛИСТАК

оцене школских надзорника, министарство просвете, односно држава, која га због тога држи у служби и најпосле народ све већим и већим бројем писмених и просвећених генерација. Ну осим школскога рада за учитеља има још пуно других послова у народу, који не припадају у делокруг његових дужности, као ни у обим чисто просветних радова по својој природи. О томе ће бити речи у будућем одељку, а сад, да се вратимо опет у школу и на учитељски рад само у њој.

Школа је просветна установа, просвета је културни део; учитељ. је њен радник, логички је закључак, да је он културни радник. А као радник у школи у главноме је оцењен врло добро и одлично. Излази: да је учипељ врло добар и одличан културни радник без сваког другог рада ван школскога прага. Закон од њега више и не тражи, а био би свакако и неправедан кад би још нешто изискивао од учитеља мимо одређених му дужности. Од једнога је учитеља зацело доста, кад он сваке године додаје држави по 40—50 омладинаца писмених и довољно обавештених о свему ономе, што треба један добар грађанин да зна. Камо лепе среће, да те учитељеве васпитанике по изласку из школе не кваре рђави примери у кући и друштву, те би од будућих грађана било много званиг м много изабраних. Док на против ствар стоји обрнуто. Дотични зрели грађани могли би на изишавше ученике из школе доста добро утицати; али на част им то, само да их бар не кваре. Такви и многи други немили случајеви за отаџбину могу сваког културног радника а највише учитеља да растуже. Потребе отаџбине захтевају поправку и допуњавање свих послова, а љубав. према њој треба да покреће сваког културног радника, па и учитеља, да ради и оно што не мора и да покушава и оно, што мисли да не може.

4. Може ли учитељ да послужи као културни радник и ван школе 2

За одговор на ово питање, да се послужимо речима Русовљевим, који вели: „Тешко ономе, који ништа не жели, а тешко и ономе, који много жели“. На ову изреку личила би друга: „тешко ономе, који ништа не ради, а тешко и ономе, који много ради“. Паметни људи су изабрали средину између ових двеју супротности, па веле: ради — ни сувише, ни мало. Ако сувише радиш појешће те рад, а ако ништа појешће те нерад. Зато је законо-