Učitelj

ВВ ЈЕ Ко Нек в 595

треба да подигну нове школске зграде, тако и свима члановима окружног школског одбора, на чију ћете ревносну сарадњу у извршењу овога задатка с правом моћи апеловати.“

АЕ

Једна исправна. — У св. за фебруар „Учитељ“.а стр. 486. изнет је преглед окр. школ. буџета. Ту је окр. школ. буџет за округ смедеревски најмањи, а за помоћ при грађењу школа у појединим местима није ништа предвиђено. Ова белешка, је нетачна, по извештају там, шк. надзорника, у толико што је Окр. Одбор. смедеревског округа као самоправно тело на предлог окр. школ. одбора основас „Фонд ва подизање школских зграда у смедерев. округу“ и унео у њега пз своје готовине 50.000 динара. Тај је фонд већ легитимисан, и чини позајмице, а издаће се цела сума можда још у овој години. Осем тога у месне школ. буџете унето је укупно 52700 динара за грађење нових школа. Радо исправљамо.

Реорганизација основних школа. — Министар Просвете г. Ј. Жујовић носи се озбиљно мишљу да изведе извесне реформе у народној школи, чега ради ће можда још у току ове године подврћи ревизији данашњи закон о вар. школама а можда извести и целокупну реорганизацију осн. школа Да би се ово питање о реформама осн. школе што правилније реши:о г. Министар је упутио штампане формуларе са извесним питањима на које је тражио одговор и мишљење од учитеља, пр фесора, нар. посланика и других угледнијих лица п јавних радевика, па ће то као материјал предати стручном одбору који ће радити пројект заксва о нар. школама ргдп оријентовања у погледу онога шта мисле о школи оне личности које раде у школи или које бар о њој размишљају.

Питања на ксје треба да стигву одговори ови су:

1. Шта је задатак народне школе: п шта треба у њој да се учи: “

2. Колико година треба да трајо обавезно учење у народној школи; да ли обавезно и за женску децу:

Кад треба деца да полазе у школу: Да лп по зелима доцније но по градовима 2

3. Треба ли сре ссновне школе да су једнако уређене или равлично:

а) с погледом на разлике прилика у градовима и у селима,

6) с погледом на природу мушког п женског пола и позива:

4. Ако их треба различно уредити, по којим ће се наставним предметима поглавито разликовати;

5. Треба ли поред основнох школа да има и забавишта, склоништа, ученичких трпеза, штедионица, фондова, школа за одраслеит.д 2

6. Да ли би, у интересу школовања већег броја деце по селима, успешиијег и лакшег рада наставникова и економнијег подизања школских зграда, добро било: да ее у [ разред примају ученици сваке друге године, те да се четворогодишња настава изводи са наизменична два разреда: (После прелазнога, стања једне године би разили [и Ш, а друге П и [У разред).

Т. Ако би се хтело установити шестогодишње обавезно. школовање сеоских ученика, да ли би се смело помишљати, да се то школовање, без великог увећања броја наставника, изводи са три наизменична разреда: (После прелазнога стања једне би године радили разреди: 1, ПГ п У а друге, ПЦ, ТУ и УГ. На случај петогодишњег школовања радили би једне године разреди Х Ши а друге Пи 179.)