Učitelj

562 УЧИТЕЉ

спрема васпитаника за корисна члана заједнице. То јест, социјална педагогија хоће да се појединци не издвајају из заједнице, да се не васпитава човек само за човека, него и за члана једне велике заједнице.

Овај узајамни однос између индивидуе и друштва постоји и у данашњем васпитном систему, само у мањој мери него што жели професор Наторп са својом социјалном педагогијом. Јер, и у данашњем васпитању гаје се све врлине, а сузбијају све мане, за заједнички живот; казује се васпитанику његов положај у друштву; даје му се опште и професионално образовање. А, с друге спране, признаје се утицање заједнице на појединца тиме што је дато право држави (организованој заједници, друштву) да она уређује васпитне заводе и одређује правац васпитања; признаје се велика моћ утицања друштва на појединца у сваком погледу.

Пошто је социјалпа педагогија новина, то ћемо се још мало задржати на њој.

У 5 16. првог дела ове џедагогије, после оне одредбе соци__ јалне педагогије, излаже се постепеност образовне заједнице, и то „посматрање прве на заједницу ПОЈЕЛИЋ ЛЕ васпитача и васпита-_ ника,“ али врло нејасно.

да тим се, у 5 18. износе „Основне функције социјалног живота, основни разреди социјалне делатности и социјалнопедагогијска идеја државе.“

Па које су елементи социјалног жсивошаг — „Нагонском фактору (појединаца) одговара радни живот заједнице, вољном фактору (опет појединаца) — социјално уређивање рада, практичном разуму — потчињавање управо тога содијалнога рада под непрекидно претећу (ваљда пратећу ;) га критику према идеји свеколикога јединства, које се огледа у правцу циља.“ „Најпре на природни начин образујућа заједница рада је, дакле материјална, основа за социјалан живот, којој даје облик и на коју се протеже спољашње уређење.“ „То је порекло и нужност социјалних права и дужности, дакле, једног правног или бар правном сличног социјалног рада на пр. обичај) уопште.“ „Али тим постало уређење није још тим већ и правилно, но се мора, пошто заједница сама и сви њу творећи фактори неком развоју подлеже, подврћи непрекидно тражећој је критици и исправљању, а то је ствар социјалног ума. Мора, дакле, у социјалном животу бити и једне управљајуће и водеће инстанције, која је виша од простог по-