Učitelj

САВЕЗ ЗА ШКОЛСКУ РЕФОРМУ 54

казао професор Ветекамп у Шенебергу.“ А ове погодбе стављају се за све школе, за више као и за ниже. Подсећам даље на рад око познавања развитка дечјега стила у језику и писању, не заборављајући стварање подесне прилике за даље образовање у младићком и девојачком добу.

Овде видимо тако добро, да идеали образовања немају у историји свој нарочити покрет; јер сви споменути захтеви само су симптоми дубоке и важне струје у целокупној култури садашњости: они стоје у најтешњој вези са дубоким преображајима, који су се извршили у најинтимнијем тежењу и мишљењу нашега народа: са савлађивањем песимизма од Нича под Дарвиновим утицајем, са уживањем садашњости у животу и у културним тековинама, са потврђивањем живота у уметности и етици, са великом волунтаристичком струјом, која се све више и више пробија и која се све јасније појављује на свима пољима.

Разуме се само собом, да се све ове мисли о реформи не могу најпре у теорији потпуно готове смислити, па да се онда једним ударцем одмах преведу у праксу. То би било противу сваког историског развитка. Само на земљишту практичнога искуства могу се окушати идеје и стога су безусловно потребни огледи и огледне тиколе. Али чинити огледе не значи слепо експериментовати а не знати шта се хоће; то није голо тражење, већ правити огледе значи: поћи од једне хипотезе, радне хипотезе, која је у теорији без замерака и која је са свих страна јасно смишљена и јасно схваћена, да би се затим огледом видело да ли ће она бити потврђена или — можда и непотврђена. Историја, не само историја технике већ и саме педагогике, довољно показује, да су напреци увек чињени најпре само у малом кругу, где је било погледа на потребе времена, довољно обазривости, да се поставе нова питања и где се имало храбрости, да се на њих одговори огледима. Треба из старијег времена само да подсетим на рад филантропа, на прве школе уређене по Песталоцијевим идејама, а из новијега времена на земаљска васпиталишта у Инглеској, Немачкој и Француској као и на велике огледне школе у Америци.

Овим сам, мислим, укратко развио основне мисли из програма и ограничи рад Савеза са школску реформу. Од чисто организаторских питања, која се помињу у Правилима, да напоменем само

2 Упор. Уебекатр, Зеђа Њез а ацпа ппа ЗећаНепајгеппде ја Еглдећипе ипа Џпђеггјећ(. Лајпциг 1908.