Učitelj

58 УЧИТЕЉ

ховим очима један цео прут илп хартију искидам па 10 једнаких делова, него ли кад им показујем цртице на метру и помињем де: виметре. Кад утврдим да се свако парче зове десети део, јер је 10 пута мање од целог, онда одмах једно парче (раније обележено) делим на стоте делове и питањима изводим: да би таквих парчета у сваком десетом било 10, а у целом 100 — према чему су то стоти делови од целог. После овога деца ће лако појмити и хиљадите. Кад би сваки стоти могли исећи на десет делића, добили би 1000 ситних делића; један је делић 1000 пута мањи од целог и зове се хиљадити.

За тим се утврђује да су сви ови делови све у 10 и 10 пута мањи од целог и казује им се да се називају шакви делови на-вивају десефни разломци.

Наставници, који су навикли да све ово раде на мерама, могу овом приликом утврдити: да су десиметар, сантиметар и мили. метар десетни разломци метра; десилитри и сантилитри десетни _разломци литра итд. После свега овога може се прећи на

Писање десетних бројева.

Писању десетних бројева и раду с њима оспов је писање целих “бројева и рад с њима (рекадна система целих бројева); јер десетни бројеви и нису ништа друго него проширење декадног бројног сисшема испод јединице. Многи наставници ТУ р. писање десетних бројева изводе помоћу разноимених бројева, које су деца учила у Ш разреду. У ТУ разред се ставља само десетна запета и ствар _је готова. Кад се уђе у суштину бројева види се да у овом начину _ нема праве природности. Природни метод је овде у томе: извести — проширити — декадну бројну систему испод јединица — везивање дакле повога за старо и деци већ познато. То се ради по "овоме обрасцу:

јединица,

= хиљада стотина

— десетица

— хиљадито

= десето стото

1 1

Стотина је 10 пута мања од хиљаде и пише се десно уза хпљаду; десетица је 10 пута мања од стотине и пише се десно уза стотину ; јединица је 10 пута мања од десетице и пише се десно уз десетицу. Ако сад пођемо и даље, логично овоме сами ученици

а ~