Učitelj

68 У чи кој

Страшљивац је кукавица, слаб значај и несрећник. Пригњечи га мало, па ће своју најсвечанију изјаву свечано опозвати и тако се морално убити... Срчана човека, борба и напор неприлике и несреће јачају и челиче, док се страшљивица тога боји и дрхће, кад само помисли на борбу и опасност... Страшљивица се не узда у се и у своје кљусе, него мисли на пропаст, и то је зло.

Код омладине се развија страшљивост суровим и нечовечним поступањем, зато њу треба наводитигна храбра дела и послове, који челиче. За ту сврху најбоља је слобода. Осећање слободе јесте она ватра што великом снагом потпаљује човека на јуначка дела. Зато треба ту ватру код омладине стално распаљивати. Слобода је сунце, под којим све красно напредује и примиче се своме савршенству. Храброст и осећање слободе, два су дива, који не носе окова и који не скидају капе на сваком мосту. Зато је ужасно данашње васпитање које почива на плашњи од свега па и од самога бога, и његових страшних мука у паклу чиме се чини највећи грех према богу и човеку.

6. Ван спора је факат да карактер човек, човек борац не може бити слаботиња и незналица. Отуда писац с правом каже; „Телесна и душевна слаботиња и пуста незналица туђ је и најнижи слуга и свачије пометало — фукара“. Додајте тиме факат да се таквим кукавицама проповеда још стрпљивост понизност и уздање у награду и срећу на другом свету, као некакву оштету за јаде и невољу овога света, како то обично бива, онда од њих не може ништа друго гда буде него туђе робље. Такво робље заиста данашња држава као установа коју организује владајућа класа по својим интересима и жели па га намерно и ствара. Нарочито је то онде, где једни народи робују другима... Такав је удес народа Хрватског кога тлаче Немци и Маџари те с боном душом приме: ћује писац ове књиге: „Немачке и маџарске школе дизале сеу нас, а наше су се понизале на тривијум. Читај, пиши и рачунај, јер такав материјал треба милитаризам и држава, а мислити не смеш, Хрват и човек не смеш да будеш“.

Отуда је данашњи човек без енергије и знања јер је рђаво васпитан. Верујте, будите покорни и дајте: чуло се са свих страна, а никад гласа од оних, који ведре и облаче: људи, мислите својом главом и будите људи! Слободна мисао код нас је грех...

Но да тога нестане, да се народ препороди код народа треба развити отпорну снагу и енергију заједно са просветом у чему лежи спас народа, који без ње пропада.