Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 67

тати за узроке постанка његова. Дух римских робова створио је једну ропску теорију, која је под именом религије загосподарила светом, који кроз векове само у разним формама робује, па и данас хоће да господари, кад су се људи пробудили, осетили нискост ропства и траже више слободе и више достојанства. Та теорија запста омета васпитање људи бораца и она треба да падне и на томе треба радити без оклевања, без великог мудричења, треба радити енергично, снажно, мушки, храбро.

3. То дивно осећа писац ове књиге. Зато је омладини најпотребнији, вели он, осећај моћи да ствара борце и такмаце али честите и племените, јер храброст је основица свима врлинама. Храбар се човек не може ничим застрашити на свету; његова је храброст јача од страха, од смрти; он воли умрети него ли изневерити истину или учинити што против своје савести и против свога уверења. Мученици слободе дивно наглашава ова књига — вере, савести, истине и другог, најлешши су нам примери храбрости. Њихове су жртве највећи дар човечанству. Ништа се великога није учинило у свету без великих жртава. Највећа дела плодови су највећих жртава, великога јунаштва, борбе. Из крви мученика и зноја трудбеника ниче слобода и све, и све што је велико и свето... Крваве руке, зној и мученици посвећују људску срећу.

4. Но не само храброст да се рад савлада, да се бори, да се јунакује, треба и енергије. За ову пак треба здравога тела, које је способно да прима енергије из хране, без које нема енергије, за коју кад се истроши треба одмора. Теорији голога моралисања празним речима нема места у овој књизи, јер она посматра ствари онакве какве су. Узалуд, вели се тамо, узбуђавање енергије, кад је дете малокрвно, кад је изгладнело, кад не добија нове енергије из хране и кад нема и сунца. Где нема материје нема ни енергије. Где нема ништа не може се ништа ни узети. У крајевима где влада превелико сиромаштво, где се народ сасвим слабо храни а сувише пати, где га притискује брига и беда а застрашује и гњави клерикализам, бирократизам и друго зло нема душевне ни телесне енергије, нема бораца. За ову мисао требали би да знају они званични педагози што се убише доказујући како настава треба да препороди народ — а не гледају на друге објективне услове за тај препорођај — често пута помажући у стварном животу баш оно, што поткопава темељ томе „жељеном“ препорођају.

5. На супрот енергичним борцима којима писац препоручује девизу „ја могу и ја хоћу“ постоје малодушници, страшљивци.