Učitelj

118 УЧИТЕЉ

наставничку дужност. Такав има ранг и плату наставника средњих школа, и 400 до 1000 круна додатка за путовање по школ. области. Надзорници се постављају указом.

Писарску дужност у надзорништву врши један од месних учитеља ван школ. часова, зашта има накнаду од 240 круна годишње.

Ово су одредбе законске о сталном надзору, али пошто Црна Гора нема стручно спремних људи за надзорнике, ове су одредбе обустављене до 1912. године; а Министар се овлашћује прелазним наређењима чл. 82. „закона о народним школама у Књ. Црној Гори“ да може „према потреби постављати да врше надзор и они учитељи, који су редовно свршили Учитељску Школу, положили учитељски испит, а имају најмање 10 година службе и познати су као ваљани раденици.“

Учитељи у Црној Гори били су организовали „Црногорско Учит. Удружење,“ но на жалост то је удружење ликвидирало још пре 3—4 године. О узроку нећу говорити, а уверен сам да ће свесно учитељство црногорско, себе и свога опстанка ради и уса-. вршавања ради, поново се организовати, чега ће бити последица и покретање једнога стручнога листа.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.

Напредовање образованости увек најбоље и пре свега показује утицај цивилизације. Да видимо у којим је сразмерама Аустрија развила тај свој утицај у Босни. Ив прошлогодишњег буџета, који је аустријска влада објавила узимамо следеће податке:

Школа, троши 675.950 круна жандармерија, » 193.189 ; Војска . 7,880.000 “ Управа земље » 5,139.200 %

На овај начин на народну се наставу мање троши него на жандармерију; њен буџет је десет пута мањи од буџета за Фдминистрацију. Ови бројеви су довољни; њима није потребан никакав коментар. За тридесет година Аустрија је, сразмерко становништву, отворила врло мало школа и много више од половине истих налазе се у варошима и одређене су готово искљу„чиво за децу аустријанаца и католика. Мало је школа, које су расуте по селима и потпуно су недовољне за становништво, које је православне вероисповести. У Босни и Херцеговини има срп» оких основних школа копфесионалних, које издржавају српске