Učitelj

30 У ЧИ РЕЈ И И А ника, мапа ит.д., држава да даје окрузима, а ови школама сесплолино. Као други недостатак наше школе констатовали емо недовољан број учитеља и за школе које већ постоје, То се такође не да ни порицати а ни правдати, али је жалосна следећа констатација која дивно илуструје погледе нашег народног представплиштва на школу. По статистици и по предвиђеном државном буџету з0 1908. годину могао је број учитеља износити 2580, а финансијски одбор Народне Скупштине у 1909. год, предложио је. н скупштина усвојила да несме бити више од 2500 учитеља. Зар то није декаденца 2 Зар у времену када нам по стотину школа сваке године стоји затворено и чека своје апостоле, зар тада још законом ограничавати и иначе ограничени број учитеља 2 Али кје се држава ипак постарала и пронашла некакве „Вршиоце учитељске дужности“, ту су вам мад'те не од истераних подофицира па до типичнога поп-Тиме, који треба лулу светлости и знања, високог морала и здравог патриотизма да унесу у наш непросвећени народ! Постављењем вршиоца дужности пати сама настава, убија се учитељски углед и што је најглавније тим се крпарењем пролонгира оснивање нових учитељских школа, из којих би изишао спреман, за просветни позив одушевљен и служби предан кадар људи. Констатујући да је и сувише мали број учитеља чак и за данас постојеће школе, предвиђајући потребу подизања још многих школа, устајући против постављања за, вр шиоце учитељске дужности људи неспремних за тај посао, тражимо да се што пре подигне још неколико учитељских школа, или да се данашње прошире, како би се што већи број, а за што краће време, могао спремити за Вваспитачки позив. Кад смо већ ту, нека нам је дозвољено ово неколико следећих примедаба, које се односе на уређење данашњих учитељских школа, можда, довољно за учитељски позив у самој школи, али је веома. недовољно, да би учитељи могли вршити ону улогу у друштву, која им по специјалном положају припада и која се од њих захтева. Далеко би нас одвело да горње многобројним примерима и разлозима поткрепљујемо, само ћемо узгред да додамо, да је се потреба за вишим "образовањем појавила и захтева баш од самих учитеља, којима држава не излази у сусрет, већ им шта више затвара врата пајвишег храма знања и науке — универзитет. С тога је неопходно пошребно учалпељску школу нодићи на степен шесоразредне школе, примајући ученике у њу из ТУ р. гимназије, или примати.