Učitelj

68 УЧИТЕЉ

Г. Чеда Тодоровић излаже какве треба да буду народне школе, њихов састав и задатак и опште одредбе, и то овако:

Чл. 1. — Школе у којима деца свих редова српских грађана, стичу право образовања и васп.тања, и спремају се за просвећен грађански живот јесу основне и продужне школе.

Чл. 2. — Учење у основној школи траје 4 године и обавезно је и за мушку и за женску децу. Чл. 3. — Учење у продужној школи траје три зимска те-

чаја, који почињу сваке године 16. јануара а завршују 1. априла. Учење у продужној школи обавезно је за све оне, који сврше четири разреда основне школе по селима а не оду на занат, у службу или не продуже школу.

За време рада у продужној школи не иду у школу они разреди основних школа чији наставници наставници раде у продужним школама.

Чл. 4. — Задатак је основних и продужних школа:

1. Да буду прво културно збориште у коме ће деца наставом васпитањем и дружењем, стећи прве појмове друштвене народне и државне солидарности и целине.

2. Да васпитаницима даду у довољној мери спреме у писмености, као потреби за живот и само образовање.

3. Да шире знања потребан за трезвен друштвени и грађански живот и да уче будуће грађане познавању грађанских права и дужности;

4. Да стварањем кореесних, а сузбијањем штетних навика, стварају основу за бољи телесни и здравствени, религозни, мо: рални и привредни живот;

5. Да уче познавању дома у коме васпитаници живе, ближе и шире отаџбине српске, живота народног у прошлости и садашњости, негујући добро особине српскога духа, а сузбијајући зле;

6. Да негују вредноћу, истрајност и остале врлине;

Т. Да упуте васпитанике у разумевању привредних радова у месту где живе, и у разумевању потреба свога дома и свога места;

8. Да уведу васпитанике у читање и разумевање домаће књижевности, и уопште их у читању најприступачннјих и најбољих књижевних привредних и у опште поучних дела;

9. Да излетима у околину, даљим путовањем, и познавањем с друговима из ближе или даље околине, шири у васпитаника умни хоризонат; и 10. Задатак је основних и продужних школа, да буду стална спона, између масе народне и кориснога рада других културних и просветних установа. које имају везу са школом,

Г. Крста Божовић, тражи да се словенски језик избаци из програма српског језика, а у исто време и црквено певање.

Г. Шумкарац, излаже да је сам народ одредио шта треба да се учи у основној школи, а то је читање, писање и рачун. Предлаже да програм буде потпуно слободан.

Г. М. Храбреновић, констатује да је тврђење г. Шумкарца погрешно што се тиче слободне настове и задатка исте, Није до-