Učitelj
АПЕЛ НА СРПСКЕ УЧИТЕЉЕ 89
Поред ових има још један великан из тога века, који је целокупну снагу живота и духа свога посветио чисто народном животу. Тај великан, то је „Станковић Корнелије“, који је исто онако, као што је Вук отишао на извор народнога духа и из умотворина, народних поцрпао грађу за књижевни народни језик и законе његове, отишао на врело српских народних мелодија и црквених и световних и постао скупљач народних мелодија и народни компониста. Он је знао, да музика уздиже као и језик народну самосвест и народни понос и да црквена музика сазиђава срце, које гори и гине за утехом вере.
Ну „Станковић Корнелије“ и ако је узео, као и Вук, велико бреме на се, остао је заборављен. Али велике идеје не могу се притајити, не могу се заборавити. Станковићеве идеје нашле су поборнике и поборници тих идеја склопиле су дружину, којој су дали његово име и ставили у задаћу, да на темељима које је он поставио подигну величанствену зграду црквене и световне музике над којом ће у истинској величини својој вазда лебдити њен оснивалац „Станковић Корнелије.“
И та дружина која већ пуних 30 година носи име Корнелија и поноси се в њиме, прегла је, да поред подизања оне зграде која се зове српска народна музичка уметност, подигне, уз припомоћ добрих људи и пријатеља српске музичке уметности трајан спомен Станковићу Корнелију у виду првог српског певачког дома, у Београду, који би у исто време био центар свих оних поборника, који у духу Станковића Корнелија на уметности раде. За тај циљ она је нешто и уштедила, али како је та сума недовољна, она је с одобрењем Министра Народне Привреде (ТБр. 4276 од 20. маја о. г.) издала извесан број срећака за постигнуће ове своје намере.
Певачка дружина „Станковић“, која је својим досадањим радом створила Београду углед првог уметничког града на Балкану, слободна је да рачуна на сваког посвећеног Србина и СОрпкињу, који знају и разумеју значај српске песме, да ће у овом родољубивом задатку потпомоћи на овај начин, што ће се потрудити да се ове њене срећке, које су врло јевтине (само 1 динар) распродаду, те на тај начин помогну, да се подигне српски певачки дом, што ће од неоцењене користи бити за напредак српске музичке уметности.
Међу такве просвећене Србе у Српкиње рачуна она и на српске учитеље и учитељице, од којих су многи међу њима били кадгод и чланови и чланице ове дружине, те се нада, да ће је у овом послу потпомоћи и заузети се, да се што већи број ових срећака распрода. На тај начин они ће у исто време доказати, да ву они доиста они моћни чиниоци на чију се снагу рачуна у свима оним приликама, кад се ради на подизању културног и просветног угледа нашег.
Најзад певачка дружина „Станковић“ мисли да унеколико и с неким малим правом може рачунати на српско учитељство и