Učitelj

мисли 148

Ако смо проникнули у свој посао и вршимо га ревносно, божанствено дисање, које у њ веје, освежава вруће чело и ствараће увек све ново, свеже цвеће живота.

Наравно, може се рећи, да малодушност не наступа само код слабијих учитеља. Врло се често њихова слабост не тиче лично њих, него оног светог дела, коме они служе, и непријатност, коју они осећају, изазива мисао, што њихов рад није признат, већ је изложен нападању.

Где када су они незадовољни и својим личним знањем и вештином, замишљајући, да нису достојни тога. Али не треба клопути духом! Овакви ће се учитељи понајпре од срца предати свом позиву и пажљиво ће следоватп свој посао, да га што савесније испуне.

Данас је тешко срести људе, који су задовољни својом судбинсм, зато што их је мало, који хоће да буду оно, што су у самој ствари, него теже за иоложајима, за које немају позива. Траже оно, чега немају и што ке могу бити, и у томе се надају да срећу нађу. Многи би хтели бити све, само не оно, што требају да су; неки би хтели да буду велики у маломе, а не цене оно велико, са ким их је обдарила благотворна природа.

в » »

Ко хоће да буде учитељ, треба да се жртвује, да у том васпитава зарана самог себе. Ко не може савладати у томе самог себе; ко нема у себи потребне снаге и издржљивости — боље нек се откане од учитељевања. Та се снага не добива од људи, већ долази од оног, који је рекао: „Ја сам пут, истина и живот.“ Ко жели да спрема учитеље у њиховом позиву, тај треба да је сам дубоко убеђен у томе, да не навуче на себе велику одговорност, а понајпре треба да служи примером својим потомцима. Ја овде не разумем сапт духа у ропским ланцима, него слободу воље, која радо одбаца све што не сачињава суштину живота.

Нека се сваки учитељ вежба у пожртвовању са самим собом, нека се вежба у томе! То није никада прерано већ на против често бива доцкан, и тешко томе, ко се у томе не научи сам, воћ то искуси под гвозденим притиском судбине.

"„К. Ла-Сал: Самопожртвовање је главна ствар васпитачева. Само се оно добро ради, што се ради радо, а радо раде оно, што · сматрају да је важно. Ако је млади учитељ проникнут високим појмом о школи и о свом позиву, он ће тежити да добије знања, које му је потребно у вршењу његове дужности и сматраће за особиту част, да се труди за добро човечанства.

Нежељсбаг: Љубав и строгост престављају само разне форме савесности. Васпитач је дужан бити веран ученику пред Богом. Када наступа опасност ва многе, јавља се строгост; љубав ће се одмах јавити, када је потреба слабоме али с добром вољом ученику помоћи да се уживи у општи школски организам. Највише се тражи од учитеља, да не штеди самог себе; за срећу својих