Učitelj
ФЕНЛОН 145
нарочиту добит за француску кљижевност, ипак привлаче баш својом простотом и неусиљеношћу:
Јлопоге је зоп де за уогх, Готвфце за тете Ја рготепе,
Је Ја гепсолјте шпе оп Фецх 1[0]8, Пепх [0ј8 ап рјиз сћадие зетаје.
У младости не баш велики пријатељ класика, уживајући у „узнемиреној и суптилној“ литератури друге половине ХЛХ века, њега данас све више привлаче ти велики, супериорни духови који се сваким даном све више удаљују од нас, све више славе и све мање читају. После Жан-Жак Русоа и Расина далази, ове године, студија о Фенлону.
То је у једној малој сали на булевару Сен Жермен у Паризу, сали која је већ постала историјском са својих конференција, где је Леметр пре неколико дана завршио своје конференције о опату Фенлону, можда највећој и најинтересантнијој фигури ХУП века. Пошто је са стрпљењем и интересовањем, прелистао огромну литературу, приватна писма, документа — једном речи, све што је коле могло допринети расветљавању тога мистичног духа какав је био Фенлон — он нам, следујући му кроз цео живот корак по корак, износи у широким потезима његову слику, и као човека и политичара, и као мистика и свештеника, и као филозофа п васпитатеља, и као литератора и аристократе. Жил Леметр располаже изванредном и импресивном дикцијом и, слушајући њега кад говори својим интимним и пријатним тоном, мало погурен за. катедром, увек са гестовима и често са једном благом иронијом идуховитошћу, човек осећа пред собом оживљено цело то Фенлоново доба, његове борбе и његове теорије. И, ма колико те конференције изгубиле тиме, ја ћу се потрудити до вам, што краће, предам макар и слаб и непотпун утисак. 4
ж
После кратког увода у коме ће нам напоменути како су, за њега, Жан-Жак Русо, Фенлон и Шатобриан сачињавали увек као неку засебну династију, „династију сањалачких, узнемирених и изналазачких духова,“ Леметр почиње првим годинама Фенлоновим. Гринаесто дете графа од Ламот-Фенлона, Февлон: је прво васпитање добио у очевој многобројној и сиромашној кући, у дванаестој години је на Университету у Капру, затим у Паризу, у колежу Ди Плеси и у семинару Сен-Силпис, одакле у двадесет трећој години излази као свештеник. Каква је жена била његова, мајка, какве су му биле сестре, какви другови и учитељи — то су све питања без одговора; ипак се још тада, из његових писама да _ видети код њега нека кокетерија и самоуверење, амбиција, и онај
1 Франсоа де Салињак де Ламет-Фенлон, рођен 1651 у дворцу Фенлон, умро 1115 у Камбреу.
Учитељ 10