Učitelj
НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ 105
ници, историјске иародне песме, као и уметничке, које су у народ продрле и т. д. Свако велико доба, велико дело, велики јунак имали су своје песнике, ако их није и сам народ опевао. Поћи од садажине таквих ошштепознатих песама само је од користи по буђење заинтересованости за дотичну методску целину историјског градива.
Из овога следује, да учитељ мора бити познавалац своје околине и то не само ради географије и познавања домаће природе, већ и ради историјске наставе. Јер су историјски догађаји везани за земљу, те су и преживели остатци некадањих догађаја, везани за земљу, п сачувани у нар. традицији, понајбоља полазна тачка, историјске наставе. Из истог разлога ученичке екскурзије, поред осталих задатака, могу имати и историјски задатак.
6. Када се тако заврши анализа ученикових комплекса као припрема за излагање новога градива, онда се прелази на синтезу тих елемената духовних у нове комплексе. У тим новим комплексима је ново знање.
Ово синтезовање можемо извршити тројако : пластичним причањем, развијањем или читањем извора.
Под именом пластичког причања разумемо онај монолошки облик предавања, којим се тако очигледно представљају догађаји историјски као да се збивају пред очима ученичким, те их с тога ученик фантазијом својом схвата и духовно се пренаша у одношаје људске, које нам дотично градиво изнаша. Да пластично причање постигне тај задатак т. ј. да збиља буде пластично, потребно је да се не задржава на контури (главним цртама) догађаја, да не буде концизно, састављено из општих назива, којим се као неким насловима обележавају читави догађаји, већ оно ваља да је детаљно, да се оцрта довољно и позаднина догађаја : место, време, оружје, одело. Ваља се сетити само како народни рапсод оцртава, своје јунаке:
„На ономе старом Вујадину,
На њем бињиш од сувога злата У чем паше на диван излазе; На Милићу Вујадиновићу,
Још је на њем љепше одијело, На Вулићу брату Милићеву,
На глави му чекркли челенка Баш челенка од дванаест пера Свако перо по од литру злата...“
,