Učitelj
КЊИЖЕВНОСТ 229
мере обичним метром, а само се величина њихова исказује КВ. метрима, арима или Еарима. Ове три мере, у самој ствари, и не постоје, већ се само израчунавају, од обичних метара, ради лакшег памћења, писања и рачунања. - Требало би казати још и то, да се Кв. метар бележи на 3 начина: Кв. м., [] м. или М“.
Кв. м. личи на таблу (или плочу), која је велика са сваке стране по 1 метар.
Литар. И код ове мере нису казате све веће ни мање мере — није казат Дл. ни Сл, а већ Кл. ш Мл. и иначе нема. У „задацима“ требало би да има и претварања литара у мање мере и обратно. М ове и све друге мере треба деци показати и мање мере сипати у веће.
Грам. Основна јединица за мерење тежине није Кг., него грам. Кг. се највише употребљава у практици за то, што је он подесан, а грам је одвише лак.
Није казата ни једна мања мера од грама, а и он има свој дг., сг. и мг. Од већих мера није казат Ег.
Незгодно је речено да је тег на вази 10 пута лакши од ствари коју меримо. Боље је рећи да је тег на вази 10 пута тежи него што је у ствари, јер тегом меримо ону ствар, а на ствар и онај тег
Старе мере треба са свим изоставити, кад их нема и да се деца не муче у залуд учећи их.
Незгодно је речено: „Свака ствар коју хоћемо да мјеримо, није тешка управо килограм, него је много лакша“. Боље је рећи: Има ствари које нису тешке управо Кг., него су лакше од КГ. итд.
Нигде није речено да се веће мере пишу великим словима, а мање мере мањим словима. .
Чим се која мера пређе треба је на школској табли написати овако:
Км. = 1000 м. Ке. = 1000 Ем. == 100 м. Бе — 100: Ел. = 100 л. Мм == 10 ме Де- —__ 10 = ___ пл — [Ол метар грам лиаар дм. == десети део м. дг. == десети део г. дл. == десети део л. см. == стоти“ „-. се == стоти |, „ сл = стоти“ „= „ мм. == хиљад. .„ „ ме == хиљад. „ »
Подвучене мере су основне мере. Горе су веће, а доле мање мере од основних мера.
Ове мере треба овако исписати, једну изнад друге, (а не испод ни поред), да се и тиме покаже њихова величина — градација.
"Новац
Не ваља рећи да има новца и од фапира. Боље је рећи: од артије, и да се такав новац зове банк-нота, или, краће, банка. За тим треба казати од колико круна има банк-нота. Боље је рећи
Учитељ 15