Učitelj

Из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ 285

око планете, онда једначина (долази прва једначина) прелази у следећу (долази друга једначина) или (долази трећа једначина). Узмимо одстојање месечево од земље за јединицу одстојања, онда је г==1 и за земљу КЕ = 387. Време оптицаја месечевог износи 27,821661, а земље око сунца износи 365,256 дана. Заменимо ли у нашој последњој (трећој) једначини ! = 27,321661 и Т = 365,256 а осим тога ставимо за К и г горње бројне вредности, онда излази (четврта једначина), т. ј. сунчева маса више земљина маса јесте 324124 пута већа од земљине масе више месечеве масе. Али пошто је маса земљина веома мала према сунчевој, а исто тако и месечева маса према земљиној, то означава горњи број (324124) веома приближно однос сунчеве масе према земљиној или коли-

чину =“

Као што се види израчунава се „врло лако“ маса једне планете с помоћу трећег Кеплеровог закона, и кад ова има само један сателит — израчуната је земљина таса (која има само један сателит — наш „месец“) у односу према сунчевој. Нептун има само један сателит а његова се маса може израчунати с помоћу трећег Кеплеровог закона.

На једну ствар скрећемо читаоцу пажњу. Горе смо два пут подвукли реч средње (одстојање), јер је то сиштно у трећем Кеплеровом за коњу, а видели смо, како је аутор погрешно саопштио: „други и трећи Кеплеров закон у своме уџбенику.

Аутор излаже, „неколико методолошких правила,“ које је Њутн поставио за испитивање природе. и преводи их по Рознбергеру. Али каког; Код Рознбергера стоји: „2. Мап тиз5 даћег, зб ме ез апсећ,, ојејсћашсеп УиКипсеп фФезеђеп Отзасћеп 20зећгеђеп“.“ Значи српски: „Стога треба једнаким последицама, колико је могуће, приписивати исте узроке. Аутор каже: С тога треба једнаким последицама тражити, колико је то могуће, једнаке узроке“.“ Код Рознбергера стоји: 3. ГЛејешвеп Ејргепзсћанеп дег Кдгрег, мејсће едег мегафатк! посћ уегтдет етдеп Кбппеп па мејсће аПеп Кбогрегл 2иКкоштшеп, ап депеп тап Метзисће апзјеЏеп Капп, тиз5 тап Ни Етсепзсћанеп аПег Кбгрег ћаНеп“.- Преведено на српски: „Оне особине тела, које се не могу ни појачати ни смањити и које припадају свима телима, на којима се опити могу вршити, морају се држати за особине свих тела.“ А аутор каже: „Оне особине тела, које се не могу ни смањити ни увећати и које с тога припадају свима телима, на којима се могу оверити, признати као особине свих тела“ > Њутнова је мисао дакле ова: Има

1 Види горе.

2 Козепђегвег, Пје безећјећје дег Рћузк, ПО Теп, р. 234. 8 Ист. нов. фил., р. 72.

4 Козепђетсег, О. С., р. 274.

5 Ист. нов. филр. .,72.