Učitelj

286 Учи -

тела, на којима можемо вршити опите, а има их, на којима не можемо вршити исте. Оне особине пак, које се не могу ни појачати ни смањити, а које припадају телима, на којима ми можемо вршити опите, држати (сматрати) за особине свиг тела, т. ј. и оних, на којима не можемо вршите опите. А шта каже ауторр Ништа друго до: Због тога, што се извесне особине тела не могу ни смањивати ни увећати, то оне припадају свима телима, на којима се могу оверити! Изак Њутн није постављао таква методолошка правила за испитивање природе. По таквим методолошким правилима могла би се, можда, испитивати природа с помоћу, непосредне интуиције ума“.

Аутор пише: „Констатовавши (т.ј. Њутн) да је кретање небеских тела резултанта тангенцијалне и гравитационе силе...“' Није истина кретање небеских тела резултанта двеју сила; она се крећу, тако звано централно кретање, под упливом свега једне силе, гравитације централног тела, која их скреће од. правца кретања по тангенти у даном моменту, које имају услед инерције. То се у Механици назива почешном брзином и није никаква сила; сила би производила убрзање. Доказ за ово нећемо изводити, већ се позивамо на сваки уџбеник Механике.

За сада остаје да кажемо напослетку још нешто о овом одељку ауторовог уџбеника, где се говори о новој науци. То је ово: У целој књизи, која носи натпис: Историја новије философије, |-ви део, од Ренесанса до Канта, није Леонардо да Винћи (Сеопагдо да Мтсђ) ни споменут. Овај човек, који заузима једно од највиднијих места у историји развитка људског ума — није ни споменут. Сада ћемо показати, и ако је може бити сувишно, шта се мисли о Леонарду у научном свету.

„ег отбазје Могодисег Саше... 156 Геопатдо да Мтс (1452 Ба 1519). Српски: „Највећи предходник Галилејев.. јесте Леонардо да Винћи“..

„Геопатдо ћане Фе Маззепзсћан дег аНеп моћ] зет, ег заћ еп, даз епе 61055 рћПозорћзсће Већапашпазтјеј5е фе Рћузг паста јдтаетт Рбппе, да55 ађег Фе Аилјепдипо аст Матеташћ гл дећ ејоеп сћ Кистратеп КезиНајеп те, ипа заг! 1п Февет 5тпе: Пје Месћатк 181 даз етпсепШсће Рагафјез дег таћетанзсћеп УМ1авепзећаНеп. РПађе! прегзјећ! зејп атег без! шећ,, даз5, ђеуог еше Апмепдипо Фег Маћетанк тооНећ 155, Фе Веобасмито аге пбоћреп Падеп сеређеп ћабеп тизу, ипа ег етрјлст Веобастшиптр иша Ехрептет .. МПће зете ргаршзсћеп Везсћајисипреп, за аисћ зете чогввепасћај сћеп Зтаеп бдиззетз! таптрјашро, зје етатескеп 51ећ тасћЕ пцг пђег Фе Тћеопе дег Кипзје, зопдегл апсћ фрег Матетанв, Рћузте, Азггопотиег ипа ђехсћттетенае Магшттгвзепсћајјеп. Опа. досћ зуаг Геопатдо Кејп сембћиНсћег Ројућз!ог, Чег чјсћ ге гесер-

1 Ист. нов. фил., р. 74.

2 Масћ, Егпзћ, Че Месћалјк 11 Шгег Епћијскејипе, УТ Ап. Герла 1908, расе 126. -