Učitelj

260 У ЧИТЕ Љ

сомборске учитељске школе, па и данашњи прваци и вође учитељске на тој страни напојили су се са овостраних извора духовне живе воде. А зар нису до скора стајали на челу учитељских завода у Београду и Алексинцу: Др. В. Бакић, Пера Деспотовић па и пок. Димитрије Јосић, ученици пок. Николе Ђ. Вукићевићаг

Све то говори и потврђује, да су пок. Никола Ђ. Вукићевић са својим присним другом Др. Ђ. Натошевићем били духовни очеви данашње српске школе и педагошке књижевности у нас Срба и да највећа заслуга припада њима двојици, што је наша. народна школа и њено учитељство стало на једнаку висину са. свима околним народима; шта више, ми ћемо сразмерно наћи. више народних учитеља на скупштинама и парламентима земаљским, више међу истакнутијим књижевницима, него код других суседних народа.

А то је опет знак, да је наше учитељство ведрије, одушевљеније морално л умно светлије, те измиче напред. А тај подстрек на рад на напредак добило је наше учитељство од ових духовних отаца и њихових ученика. По томе сеи види плод ових радника и отуда се тек далеко после њихове смрти опажа траг њиховог хода и онда цене заслуге њихова труда.

Никола Ђ. Вукићевић родио се у Сомбору на Аранђелов дан 1830. године од оца Ђорђа и Матере Персиде рођ. Зарић, кћерке негдашњег пароха сомборског Атанасија Зорића, који је у оно доба био чувен са своје учености и честитости. Од своје матере добио је прво религиозно васпитање; она, га је водила у цркву и тамо уливала у њему религиозне осећаје, који га после кроз цео дуг век пратили и у свима пословима руководили, па чаки онда кад је сео за професорском катедром.

Основну је школу изучио у месту рођења, а гимназију у Врбасу, Сегедину и Карловцима. Филозофију је елушао у Пешти и Београду на Великој Школи. Кад се 1800. год. отуда вратио настави приватно богословске студије, јер са своје слабостимн болешљивости није могао редовно да полази школу. Студирао је тако три године и кад је дошло време да полаже испит, ускратио му је то пок. патријарх Рајичић, јер са личних одношаја, што је имао патријарх са пок. епископом бачким Платоном Атанацковићем, под чију је епархију потпадао Сомбор, није хтео да учини и Вукићевић остаде изучени ал не испитани богослов.

За то је знао прота сомборски Ковачић, који је уједно био и управитељ сомборске учитељске школе у оно доба, па наговори