Učitelj

304. Учитељ

ишао као намазан, као по лоју. Ако, заиста, постоји каква озбиљна функција у овом процесу адаптације, то се захтијевају некоје нове реакције, или некоје модификације старих реакција, а иу корист је ове нове потребе организма, да се свијест јави као медију коме ће се образовати нови начин одговарања или реакције.

Маршал говори о „инстинктивним осјећајима“ као субјективним појавама пратиљама или као свијесним поклапањима „инстинктивне акције (види његово дјело: Шшианик! апда Кеазоп, стр. 86.) и показује како се испољава хармонија између свнјести и инстинктивних акција.

Маршал показује, да су импулзи „духовне фазе, које са 06јективног гледишта увијек детерминујемо са кочењем инстинктивних акција у колико се оне мање или више модификују искуством; фазе, које су инстинктивне акције могле побудити са актуалним

___ стањима, која су их нормално могла изазвати, али се нису оства- | = рила с овог или соног разлога“ (стр. 94, глава ХШ). Он вели да. 07. сваки инстинкт „штрђез Чће рову у ог ће арреапапсе. о ал пп-:: . рибе, ртомдед (ће: сопфанопе ог тијаноп аррторпаје 10 Ње ехртез|: зјоп“: Он обара мишљење професора Џемса, који тврди да је сваки __ -инстинкат импулз („еуегу гпабисе 45 ап пиршве“): „Ако видимо чо- Ц

пулзу, к држи професор Болдвин и Де јигинални_ васколиког искуства јесте његов карактер као покрет или тенденција за алцију. Активност која кочи или препречава даје маха. осје-

Нају. Из осјећаја се потпуно развија осјет или знање. Импулз пред-: ставља пријелаз, јављање „свијесног“ у свијест. 00 _ Мартал нам даје оно, што фали у Моргановој. и Хобхаусовој

с